subota, 10. rujna 2016.

instarunners

znate ono kad uključite sijalicu, pa ne radi. pa pogledate da li radi neka druga, ako radi onda je do sijalice ako ne radi onda je do osigurača. ako ne rade a nije do osigurača onda je nestalo struje. e tako sam nekim algoritmom uspeo da izolujem srž teme o kojoj se kao diže neka prašinica.


biće da svako ima neku svoju predstavu šta je to SPORT. tanka je linija između sporta i rekreacije jer imaš ljude koji se rekreativno bave trčanjem i uopšte nemaju pojma da su brži od nekih koji su članovi klubova i treniraju pod budnim trenerskim okom.


tako da, tu granicu će svako povući sâm za sebe. meni nije sport gledanje filmskog maratona, niti mi je sport ajde da igramo kolo 48 sati bez prestanka da uđemo u ginisa, niti mi je sport bauljanje i saplitanje 7 dana i 7 noći po kamenjarima. to mi je više neko hodočašće a kad pogledaš ko tu učestvuje shvatićeš da to pre liči na neke sektaše nego na sportske klubove.


isto tako svako će sâm odrediti da li će da se divi sportisti ili rekreativcu ili majci petoro dece, da li će da poštuje šampiona ili onog zadnjeg koji se dovukao do cilja, ili samo sebe.


što se tiče poređenja i dokazivanja, treba biti poprilično neinformisan pa od mene očekivati da se bilo kome iz nekog razloga dokazujem, ako je poznato da sam NA SLJEMENSKOM MARATONU ISTRČAO NORMU ZA BOSTON. kome se dokazuje, eto mu te lepe trke odmah tu na 400km, ne mora da ide u čile ili mongoliju.


ITRA ima sistem bodovanja koji nekom formulom obuhvata sve dužine i profile trail-ova i na njihovim stranicama se može naći koliko "vredi" svako ko je ikada istrčao makar jednu trku koju oni priznaju kao tačno izmerenu.


kad je pre dve godine Uglješa (slučajno?) otkrio da je u celoj Srbiji on taj koji ima najveći broj bodova, i ja sam (slučajno) otkrio da sam (tada bio) drugi na rang listi, na samo par poena iza njega. njemu su bodovali FG ultramaraton, meni Tara challenge.


moj sistem vrednosti je takav da cenim sportiste tj sve koji ne kriju svoje rezultate kao zmija noge podmećući u prvi plan cirkuski aspekt svojih "takmičenja". sa prezirom gledam na kostimirane, selfere, nedojebane skakačice u vis, i sve ostale koji na svaki polumaraton idu kao na kobasicijadu ili majmunijadu.


jednako tako izuzetno cenim sve koji sportsko takmičenje shvataju i poštuju kao sportsko takmičenje, što je jedan od razloga zašto češće biram trke "hrvatskog cestovnog kupa" na kojima se protiv konkurencije i štoperice utrkuje sve od 17 do 77, sa sve zagrevanjem zalaganjem i finiširanjem.


AKO OD TRKE NAPRAVIŠ CIRKUS, TIM ČINOM SI POD CIRKUSKU ŠATRU UVEO I ONE DRUGE KOJI SU DOŠLI NA TAKMIČENJE. tu su zakoni i demokratija da zaštite tebe, a da li postoji i koja ravnopravnost će da zaštiti sportiste od klovnova, to ćemo tek da vidimo.


to dovoljno govori i tome koliko ti poštuješ druge, naspram toga koliko voliš sebe i svoju nesposobnost da se baviš sportom, pa je maskiraš u kostim zabave kojim ćeš skupiti puno više lajkova od istomišljenika koji majmunisanje vrednuju više nego rezultat.


isto tako poštujem svakog planinara čiji je izbor da pređe preko nekog vrha, eno išao sam i ja na Međeda isto tako u društvu, aj pola aj polako aj laga aj lagano. i onog što radi sklekove u parku i nikog ne dira, poštujem i njega. od mog poreza su napravljene te sprave, no problem.


poštujem i one što trče s kučićima, ne volim kad na nekoj trci nekog prestignu pa ga pobede u kategoriji ali to je stvar pravila i Organizatora, mene bogme ako bi prestigao neko s kerom dobili bi motkom i on po nogama i kuče po dupetu.


NE POŠTUJEM nikakve zaluđenike, fanatike, sektaše, koji odbijaju da siđu sa staze jer im je oficijelni lekar ultre rekao da imaju ojede opasne po život, i koji bi radije dobili sepsu nego odustali. u tim glavama nisu čista posla, takve ljude žalim i zaista nemam na čemu da im se divim. volim takmičenja samo dok su u granicama zdravog razuma.


moja predstava zdravog razuma je da volim da trčim koliko god mogu da zaista i TRČIM, pa samim tim sve manje volim neke ekstremne dužine koje ushićuju raju koja ionako nema pojma kako to izgleda trčati 6, 12 sati, 50, 100km. trčao sam jednom ultru, video kako to izgleda, završio sat vremena pre drugoplasiranog, doviđenja.


kome god se trči godinu dana bez prestanka izvoli trči, ionako ćeš da šetaš a ne da trčiš a zašto bih ja to pratio i lajkovao stvarno pojma nemam. blago tebi kad nemaš drugog posla u životu, i kad možeš sedam dana da pešačiš/trčkaraš a da se ne kupaš kao neka divlja svinja, to je sve što bih imao da kažem.


dok smo se aktivno bavili biciklizmom najduži treninzi su nam bili 210-270km, uglavnom krug na debelo brdo taru kadinjaču divčibare, i to smo završavali za najviše desetak sati, plus ukupno pola sata - sat da kupimo kekse sokove i da natočimo vodu na česmama pored puta.


zvali me ljudi da idem na neke ultre od dan i noć, od 600km, ja im rekao da li ste vi bre normalni. ja ću da odem danas 200 sutra 200 kilometara, ali hoću kao čovek da sednem kući da večeram, da se istuširam, odgledam filmić na tv-u i uvučem u pidžamu.


iz pomenutih razloga niti volim da trčim noću niti sam ikada trčao po mraku, iz prostog razloga što ako hoćeš da trčiš zaista dugačko možeš leti da kreneš već u 4 ujutru i do 9 uveče imaš na raspolaganju SEDAMNAEST sati dnevnog svetla, opet ponavljam, ako ti ni to nije dovoljno za trening (svetski rekord na 100km je 6h13', svetski rekord u ajronmenu je 7h35') onda za mene više nisi sportista nego psihopata.


ja sam u januaru pretrčao 1191km, od čega me samo u tri navrata uhvatio mrak, dakle i kad su dani najkraći možeš da se sit natrčiš a da ne bauljaš po noći. ako je neko pretrčao više, neka se javi, evo pitaćemo ultraše, studio?


moj lični rekord je skromnih 75km koje sam u januaru istrčao iz 4 treninga u jednom danu, tačnije u rasponu od 08:15 do 19:10. poslednji trening je bio po pustim ulicama i pod uličnim svetiljkama, a konkretno tog dana sam se tako lepo osećao da sam bez problema mogao da odem još 25km pred spavanje, samo me je mrzelo da se četvrti put tuširam. a i ovo je već bio rekord, tako da...


eto, sve vas volim, neke cenim više neke manje, razmišljajte šta je za vas sport, šta je takmičenje, šta je zabava, koliko zabave vam je (ili nije) potrebno da bi preživeli minute sporta koji vam teže padaju, ko su vaši heroji, zašto je to tako, trčite, zabavljajte se, uživajte, širite ljubav :-****** ... po zemlji u kojoj ima više skaj ranera nego ljudi sposobnih da pretrče 10km ispod 40 minuta.

Nema komentara:

Objavi komentar