blog od jutros
juče smo išli na pešačenje-skoro-pa-planinarenje uz reku Gradac, potrajalo je preko 4 sata. par puta smo malo potrčkarali nizbrdo, taman mi je 10 km/h granica do koje ničim ne pritisnem to nešto u kuku pa me ne boli. kad napravim duži korak od metar, neki od mišića iz dupeta iliti finijim rečnikom gluteusa se zategne preko kuka i preseče me vrlo neugodan bol. pokušaću da otrčim neki "trening" gore-dole, pa ako može - može, ako ne može presvući ću se pa na bajk. ideja je bila da ako juče mogu da otrčim bilo šta i bilo koliko normalnim korakom, da danas odmorim, sutra otrčim zagrevanje i Hiljadarku, pa ako i to prođe ok onda da u nedelju odemo u Bijeljinu na trku. nažalost propalo je. puls u odmoru 31. nijedna povreda već dve godine, baza kilometara da na njoj nazidaš mauzolej, forma u blagom usponu, sezona polu- i maratona se zahuktava, a meni neki živac povukao ručnu i zaustavio me u mestu. 66 kila mišića i 4200 km ove godine bačeno u đubre. koga hoće - neće :-)
update
opet će mi satić poslužiti kao podloška za blog. baš mi je lepo označio oranž bojom te 4 brdske deonice koje su me koštale malog pogoršanja bola u dupetu. onaj manje-više izdignuti deo grafikona je tih 10km trčanja. najviši puls je naravno na kraju zadnjih 800m, suviše sam iskusan da bi bilo drukčije. rezultat u granicama proseka, bol na treningu primetan ali ne ometajući, dakle otrpljiv (?), ali me zato uveče boli dupe/loža malo više nego prethodna 4 dana. bar imam neki orijentir za ubuduće, pa ću kombinovati biciklu i trčanje, dok to uklještenje skroz ne prođe. mislim da neću trčati narednih par dana, ne bi li stvari opet krenule malo nabolje.
Nema komentara:
Objavi komentar