žu žu

nakon pretrčanih 610 kilometara (i to pretežno brdskih) u avgustu, mogu septembar i da prespavam :-D
ali ne, ne ide to tako...


9. mesec sam započeo bici vožnjom do prevoja Kaona (745m) i nazad, a sutra je dan za dugačko putovanje.
nakon barem deset poziva obećanja propuštenih prilika i petljancija, izgleda da se napokon sve namestilo da prvi put u životu otrčimo čuvenu Žumberačku Utrku.
15.5km po brdima, ko živ ko mrtav.
dan nakon toga još jedna trka u blizini Samobora, kratkih brzih 5km tek da malo iscentrifugiram noge pred povratak kući.


ZA RAZLIKU od Srbije gde svaki šaban pravi trke pa mi još kažu "dragi Sale počastvovani smo što ćeš uveličati našu manifestaciju" a onda me ogule za startninu i u paketu mi uvale kilo lokalnog vazduha i prijateljski stisak ruke, ovamo idem kao Kasijus Klej u Las Vegas. znaju ljudi ko sam i koliko se pažnje pridaje mojim utiscima i rečima.


sećam se kad sam Anu pitao da li je staza u Parku Prirode Žumberak teža od "kruga na Žabare" koji smo tada trčali kao tempo trening, ona mi je rekla - bogami... jeste.
gde ćeš teže, tada sam se pitao, a evo koliko za 40-ak sati ću stati na startnu crtu i proveriti taj mit, lično.


valjda sam se dovoljno odmorio, potkresao nokte i na nogama i na rukama da budem što lakši, spakovao sam najnovije i najbolje patike. jerbo kad sabereš koliko košta prosečan put u Hrvatsku na trku, patike izađu jedva 20% od ukupnog troška! tako da ispadne da se isplati za svaku važniju trku kupiti par novih. šteta što sam to shvatio 7-8 godina prekasno, kad više nisam sposoban za svoje najbolje rezultate.


http://www.akzumberak.hr/index.php?sadrzaj=rezultati