Ugljevik

podseća me Google Photos kako sam pre 6 godina menjao bateriju na UPS-u.

to je onaj uređaj koji nakon nestanka struje napaja kompjuter i monitor još pola sata.
sada više nije u modi jer svi imaju laptopove koji sami po sebi dođu UPS+kompjuter+monitor 3-u-1, tako da će ovo shvatiti samo oni od 67 godina i više:

štos' tiče rezultata samo ću uokviriti ove s kojima sam trčao tokom trke, jer one ispred nisam video a ove iza sam sreo što u prvom što u poslednjem kilometru. opis same trke evo odmah ispod rezultata.

TRKA:

kao i uvek posle 500m sam mislio da ću biti zadnji. hajde ovi nabildovani rekreativci, toga uvek ima, ali guzati devojčurci sa vokmenima, u pamučnim majicama, pa ne jedna nego deset njih, sve se to njiše i trese ispred mene i već od tih silnih guzičica počinje da mi se vrti u glavi, rekoh sebi aman zaman prestiži ovo Antiša inače će te odneti sa staze na nosilima a trka još nije pošteno ni počela.

kad se staza malo raščistila, tačnije kad sam ja iz gužve emigrirao na čistinu, primetio sam na 100m ispred grupicu sa dve žene. Tunde sam odmah prepoznao a ona pored nje nije bila Sonja. bio sam jako zadovoljan što sam ih ubrzo stigao bez da sam pojačavao, nego tako nekako, samo od sebe, izgleda da je neko njima rekao da me sačekaju. Tunde se poprilično obradovala kada me je prepoznala, trčali smo ove godine zajedno u Fužinama i u Vrbovcu. ubrzo zatim smo stigli Sonju a T. me zbunjeno pitala šta se događa na šta sam samo slegnuo ramenima. i ja sam nekako mislio da će Sonja ići oko 35 minuta dok ćemo mi ostali da se razvučemo na 37-39.

pulsevi su mi svo vreme bili visoki i baš sam onako radoznalo čekao trenutak kad ću se raspasti jer mi je osećaj bio kao da trčim polumaraton ali iskustvo je iskustvo i ono kaže da ako su pulsevi za 10 veći od polumaratona, ima da pukneš ko balončić od sapunice, samo je pitanje da li nakon 5 ili 7 kilometara. međutim osećaj je ostao isti ("čini mi se da ovako mogu do kraja") i kao da ga nije bilo briga za pulseve. čudna stvar. OČIGLEDNO da sam potpuno zaboravio kako izgleda trčati odmoran i oporavljen, i isto tako je OČIGLEDNO da odmoran mogu nešto brže nego kad sam ono moje uobičajeno polu-kljok.

posle zadnjeg okreta sam morao da se odlepim od Tundinih petâ i da je pustim da odleprša prema napred, ne jer sam usporio nego jer je ona pojačala, a ja sam morao da se zadovoljim time što uspevam da zadržim istu brzinu. do kraja sam svo vreme imao "na nišanu" Zokija Radičanina no jedino što sam uspeo je bilo da mu sa 150m priđem na 50m i to je sve. malo sam se igrao menjajući tehniku, trčao desetak sekundi jačim zamasima i punim stopalom a desetak sekundi na prednjem delu stopala kao u sprintericama, i tako su mi brže prolazili metri.

u zadnjih 500m sam već bio potpuno zadovoljan time kako sam istrčao trku i nije mi padalo ni na kraj pameti da se bacam u neke turbo finiše i da ulećem u cilj polu-onesvešćen. da se radilo o Radiši Simiću bila bi druga priča, ali što se mene tiče Zoki uvek može da me dobije i tu mi ama baš ništa ne smeta. utrčao sam u cilj vidno raspoložen i svež, igrajući neku pantomimu dok me je prozivao Rale Simić (novinar, ne pobrkati sa maratoncem iz Valjeva iz prethodne rečenice).

PS
mala tajna uspešno otrčane trke,
treba pre starta sat vremena plivati i skakati po bazenu! :-D

E SAD O PATIKAMA:

na slici levo model 10 u istom dezenu kakav je nosio Mišović prekjuče u Ugljeviku, a na slici desno moj model 11 koji mi je stigao jutros. o razlici oblika ću napisati evo za deset sekundi... (typing, typing...)

kao što ćete primetiti, a možda i nećete, malo su prepravili oblik i napravili novi model više "ŠIMI" što meni baš i ne odgovara jer mi se sviđalo proširenje u uglu kod palca kao i na domalom prstu. to ti je kad naručiš preko interneta a ne odeš u radnju da probaš. NISU me nažuljale mada, hmmm, one stare su mi ipak malo bolje ležale. ove nove će se svideti svima koji nose Adidas, upravo je takav "kroj":

JOŠ MALO, O TRENINGU:

nazovi test novih patika je prošao kako je prošao, na +30° sam pretrčao 30 kilometara po 5 minuta, popeo se i spustio po 300-ak metara (po mojoj računici ova "elevacija" nešto malo preteruje) i na kraju dobio proliv od dehidracije, što znači da će za oporavak da mi treba jedno i po pivo više od uobičajenog, zbog čega će Lola ostatak dana da čupa kosu i nariče, aj laku noć evo već je 19h :-P