utorak, 9. kolovoza 2016.

juče danas sutra

sad kad je Running Dida umro,
izgleda da sam ja ostao kao poslednji bloger na balkanu

a šta da vam kažem...
kad otrčiš 21km, pa odeš na posao, pa otrčiš još 21km, možda je i logično što nemaš baš nekog ludog viška energije da o tome pišeš blogove.
prosto nekako, čekaš da današnji dan svari sam sebe, da sredi utiske, a to obično ne bidne sve do sutra.
a sutra je novi dan.
valjda?



1 komentar:

  1. Nisam baš umro ali skoro ko da jesam. Otišao sam u p...m... ne mogu da dođem na red za kompjuter od sitne čeljadi što mi se skupila kod kuće. Na godišnjem sam i ukočio sam se na krivom mjestu. Sutra me čeka ravnanje kod mog kostolomca možda i otrčim nešto ovaj tjedan da baš ne bude dibidus nula.Sad pišem po papirićima da ne zaboravim kao obično ..

    OdgovoriIzbriši