četvrtak, 4. kolovoza 2016.

kako ne treba

mrzim to kad ništa ne ide "kako treba"
odnosno, uglavnom sve ide svojim tokom, a to "kako treba" je samo pokazatelj koliko loše uspevamo da predvidimo život
jučerašnje trčanje je ispalo prekratko jer sam žurio na posao, a popodne je bicikla bila haotična jer sam žurio nazad kući.
ne što sam imao ikakve obaveze, nego ako ukućani očekuju da se vratiš za 3 sata onda moraš da pogineš da se vratiš za 3 sata i još na kraju popiješ nadrndane poglede jer si iskoristio sva tri sata a nisi se vratio nakon 2h59
to mu dođe kao neko ispunjavanje norme za olimpijadu
jutros opet nisam imao vremena za "pristojno" trčanje a nisam hteo da se zadovoljim sa sat vremena, pa sam otišao da završim nešto biciklom a trčanje ostavio za popodne
posle posla sam bio premoren pa sam opet seo na biciklu
pronašao sam jedno novo selo i dva nova asfalta, krajnji skor i nije tako loš
vala ionako sam se natrčao u julu, valjda se to oseća
inače ovo mi je treći jul po kilometrima trčanja
rang lista izgleda 368, 366, 363km
eto kako mi je smešan i siromašan julski rekord svih vremena
rekao bi čovek da sam bar jednom pregazio bar 500-600 u julu, ali eto, nisam
svašta
planirani vikend na planini će verovatno preživeti puno izmena, i ko zna šta će na kraju od njega ispasti
po svoj prilici ću odustati od svih planova sa drugim ljudima, i sve skrojiti prema sebi
šta se desi usput, desilo se
ali ako sve zavisi od mene, veće su šanse da tako i bude
zadatak glasi: potrošiti previše vremena i novca ni zbog čega, i pokušati da u tome uživaš
zvuči kao da to prevazilazi moje mentalne i emotivne mogućnosti, ali pokušaću sve da nadoknadim fizičkim mogućnostima, dakle tresi lupaj udaraj rokaj i sačuvaj snagu za nastavak života


Nema komentara:

Objavi komentar