subota, 13. kolovoza 2016.

5, 10, 21, 42, 210...

peti dan zaredom, 21+21km,
s tim da sam danas otišao puno više u improvizaciju.
ujutru sam mlatnuo neki totalno netipičan trening,
sa probijanjem obraslim stazama kroz šume,
i sa 600m uspona (i isto toliko spusta) po kamenjarima, korenju,
korovu, kroz travuljagu i trnje, kao u svojim najizgrebanijim danima.
popodne sam pak zakačio samo par km makadama, 
i "samo" +230m -230m visinske razlike, ali u novim patikama.
(wroommmmm, wrooommmmmmmm)

dakle, eksperiment je završen.
ostaje da odlučimo da li je uspeo ili nije uspeo.
nije nikakav problem u 5 dana otrčati 10 puta po 21km,
sa dupetom spuštenim do zemlje,
smešno kratkim koracima i sporom kadencom.
uglavnom sam se osećao kao balegar,
koji od jutra do mraka kotrlja svoju loptu-od-govana.
metafora je više nego (pre)odlična,
jer je sama ova ideja bila najobičnije govnance,
što se tiče ikakvog aspekta/smisla Treninga.

šta si uradio za 5 dana - poremetio si ritam života, spavanje, apetit, ishranu, varenje, unakazio si tehniku trčanja, istrošio par pari patika bez ikakve potrebe, i svojoj Kući oduzeo silne sate koje si mogao da potrošiš puno pametnije, na farbanje ograde, orezivanje šimšira, pojačavanje zadnjeg zida od garaže, pravljenje par šahtova za odvod kiše, i da ne nabrajam milionče poslova koji od leta do leta uporno ostaju "na čekanju".

što je najzanimljivije, ova droga je toliko jaka da mi se po glavi već vrti ideja kako li bi izgledalo da sve ovo produžim sa 5 na 10 dana, sa 10 na 20 polumaratona, sa 210 na 420 kilometara.
heh heh, reče budala, tupavo se smeškajući.



Nema komentara:

Objavi komentar