utorak, 23. kolovoza 2016.

carić i prosjak




juče sam mislio da je kiša samo nakratko prestala pa sam krenuo na trčanje dole u šorcu a gore sam preko one rupičaste podmajice uzeo biciklistički 100% nepromočivi šuškavac. onako dosta pripijen uz telo, ne kao što neki nose "padobrane". on mi je najbolji za pljuskove i tešku kišu, ispod je toplo, nigde ne propušta, a obzirom da je uzan ne smeta mi ni jak vetar.


međutim nakon 3km od kiše još uvek ni traga ni glasa, a meni pretoplo :-/ skinem ga i nastavim samo u šorcu i poluprovidnoj majici. jeste da duva vetar i da nije baš prijatno, ali bolje je da mi je za 20% hladnije od idealnog, nego da mi je za 200% toplije.


nastavim svo vreme blago uzbrdo i svo vreme prema vetru, računam da će mi povratak biti lagan kako god okreneš pa čak i ako krene nevreme sa jakim pljuskom. šuškavac i vetar u leđa, šljap šljap buć buć, i koga briga za vreme.


tako sam stigao do pred Carić, šumu među starim meštanima poznatu i kao "pluća Valjeva". tu sam video da su nasuli neki put kojim sam povremeno udarao prečice iz Rađevog Sela (pazi sad, ovo vam je jako važan detalj ako ste iz Varaždina ili Rovinja) pa sam rešio da ipak malo skratim.


kontam, juče je bila trka, to što su mi noge živahne je najverovatnije varka i pitanje je koliko će da traje. bolje da mi bude lepo 15-16km nego da završim kilav 20km. MEĐUTIM, tu negde na pola prečice, primetim jedan onako primamljiv put koji sam u par prethodnih navrata prevideo. hmm, gde li ovo izbija?


obzirom da se nalazim u centru trougla koji nije naročito veliki, logično je da me ne može odvesti nigde daleko. do prvih kuća je bio lep makadam, zatim me je neka baba poslala u šumu gde bi mi bilo bolje u kaljačama ali sam preživeo šlajfovanje, i na kraju sam se obreo na uzanom novom asfaltu za Grabovicu, odmah iznad raskrsnice za Kotešicu.


tu sam imao valjda 15-ak km, i shvatio da ću ipak da izađem na 20-ak no od kiše ni traga ni glasa, noge se lepo vrte, a ostalo mi je samo trčanje nizbrdo pa još s vetrom u leđa, milina. ko će opet da se spušta u grad dosadnim šabačkim putem, pomislih, i nakon samo par minuta asfaltom zavrnuh u šumu na makadam, da bih se spustio na isto ono mesto na koje sam krenuo pre pola sata.


do kraja je igrom slučaja trening ispao ravnih 21km, evo u ovom trenutku imam u avgustu upisanih 466km, a u 2016-oj za jednu ubačenu nulu više, dakle 4(0)66km. NEĆU danas ići 34km samo da bih zaokružio na 500, polako, ima dana :-)


mada ću još par dana verovatno trčati što više, da bih petak-subota malo predahnuo zbog trke u Ugljeviku u nedelju (10km).

Nema komentara:

Objavi komentar