pivo pivo pivo pivo pivo i dane korica

kao prvo, ovo moramo Franchesca i ja brzo da popijemo, dok Lola ne dođe, inače će da bude beri kožu na šiljak neće te spasiti ni kožne gaće.



kao drugo, anegdota ovako glasi:
sedimo nakon Žumberačke Utrke na klupama i sa drvenih stolova u etno stilu kusamo pasulj, da ne kažem grah, a preko puta nas sedi neki par, i još skroz na kraju klupe sedi još neki drugi par malkice starijih ljudi.

i ovaj tip preko puta nas stalno vadi iz ranca neka piva i sve nudi i deluje onako uopšteno veoma uzbuđen oko toga što je doneo sve te silne ohlađene limenke, i žao mu je da se ugreju, a ovi njemu najbliži su nekako slabo zainteresovani da mu pomognu...

tu naravno nastupam Ja, ponudivši čoveku da proba Valjevsko Pivo kad već toliko voli pivo, uz malu ogradu da je iz gepeka i mlako i da će morati prvo kod kuće da ga ohladi.

za razliku od desetak srbijanskih krmaka kojima sam letos rekao isto, i koji su svi odreda povikali "ma ovo iz gepeka je super, grok grok" odmah otvorili i iskapili ga onako mlako, ovaj gospodin iz AK Maksimir ga je spakovao u ranac. zna čovek znanje.

tada je započeo razgovor o trkama, sljemenu, trci od trga Baneta Jelačića do vrha planine, i o maratonu.

reče on da je jedne godine kad nije bilo ama baš nikakve konkurencije, štaviše i pobedio tu trku od dole do gore, a ja rekoh eto super, i ja sam jedne godine pobedio Sljemenski, imam koliko se sećam 1 2 3 4 8 mesto, ne nužno tim redosledom.

i kaže on, pa kako se zovete, a bili smo svo vreme NA VI, jer ipak EU, i ja rekoh onako bez nekih prevelikih očekivanja da je to nekome poznato, saša antić se zovem, tek čovek sav ozaren uskliknu ZNAČI VI STE TAJ ČUVENI SAŠA ANTIĆ????

ja u čudu, lola u čudu, usledilo je slikanje, pa crkle baterije na fotoaparatu, pa daj jedan mobilni, drugi, treći, svako sa svakim, ja u sendviču između njega i njegove žene koja je, par minuta kasnije se ispostavilo, NEĆAKINJA DANETA KORICE, i tako uz priče iz danetovog detinjstva i mladosti nastavismo da kusamo pasulj...

e tu kad smo već shvatili da smo svi "naši" i da imamo previše zajedničkih prijatelja, opet vadi on iz ranca limenku, kaže jeste li nekada probali KOZEL?

1) NISMO!
vičem ja, računam čak iako sam probao to pivo iz srbijanskog Metroa, ko će ga znati da li je isti proizvod koji se prodaje u hrvatskom lidlu ili kauflandu ili gdegod već, kad već imaš priliku probaj i uporedi, pa negde zabeleži tu recku tj iskustvo.

2) JESMO!
povika lola, jer ona zna da šta god utrpam u auto to ću verovatno i popiti iste večeri, a auto je već preprepreprepun piva.

naime kad smo uzimali pasulj ja sam samo pokazao dva bona za ručak, i vratio ih u džep, pa smo kasnije uzeli još dva pasulja i još dva, je li tako, ožujska.

a dok sam šetao do kafane usput sam spazio da su ovi mađari svoja dva piva samo spustili pored auta, pa sam se uplašio da će neko od ovih hrvatskih lešinara maratonaca to da im ukrade, i te dve limenke sam brže-bolje sklonio na sigurno mesto u naš gepek, i pokrio ćebetom, da se ne vidi.

tako smo praktično imali barem 4 piva viška, i taj Kozel peti, i još neka dva koja greškom nismo popili veče pred trku, i eto dakle razloga lolinoj panici.

da je ovaj čovek izvadio limenku iz bangladeša i pitao da li smo probali to pivo, lola bi kao zapeta puška rekla BOŽE PA NARAVNO DA SMO PROBALI, KO JOŠ NIJE PROBAO TO PIVO IZ BANGLADEŠA?????? :-D