to je ujedno i tema "kako je najbolje trenirati nakon preloma?". da li tući kilometre da bi se što pre noge dovele u stanje da "mogu sve" pa se onda igrati sa snagom i brzinom, ili panično udarati po intenzitetu da se forma ne bi dodatno srozavala?
s jedne strane veći je efekt na noge, nakon preduge pauze, ako otrčiš 100km nedeljno makar i laganih, a s druge strane osim vraćanja izdržljivosti povećani obim nema nikakve druge efekte osim "obaranja forme".
s druge strane, ako tučeš jake tempo treninge par puta nedeljno i na trci za vikend, to se onda sve svede na tri jaka treninga, koji su usto jako kratki. od toga ću teško dospeti u stanje da pretrčim maraton, kolicnom god brzinom.
tako sada dolazim u trenutak četvrtka ujutru, trka je u subotu (treking liga). mogu da se malo provozam biciklom danas i odmorim od dva brdska trčanja juče i prekjuče, sutra neka šetnjica, pa u subotu pretežno odmoran na trku.
mogu da nastavim da trčim kao da je ta subota i trka samo još jedan dan u nizu, pa šta bude. otrčaću je 5% sporije, efekti treninga će biti 10% manji, ali ću zato moći da treniram nekoliko dana zaredom, a ne dva/dva stani/kreni.
nisam još od petog osnovne ništa lomio i bio ugipsan na duži rok pa ne znam ni kako će mi se telo ponašati, bilo da odaberem jedan ili drugi scenario. samim tim na kraju vikenda neću moći da znam da li sam odabrao i proživeo najbolju opciju.
možda bi bilo bolje zaboraviti na trke i skoncentrisati se na efikasno treniranje, ali je ta ideja malo dosadna i nekako više pripada nekim drugim godišnjim dobima, a ne proleću u kojem se sve budi i raduje.
Nema komentara:
Objavi komentar