upravo se spremam na trčanje i uzimam neke stare kupaće gaće za ispod trofrtaljki, na ovu zimoću.
tu se setim jedne anegdote sa upravo tim gaćama, a kao što znamo danas je pravi dan za anegdote:
plitvički maraton, pre 5-6 godina
početni spust do 7-og kilometra, trčim zajedno sa Hrvojem Kovačem i usput razmenjujemo doskočice
- imam jedan problem - kažem ja
- koji?
- uvukle su mi se gaće u dupe, sad stoje kao tange
- uh dobro je, ja sam mislio da je neki veći problem
- ma ne, nije TO problem
- nego šta onda?
- problem je što mi se sviđa osećaj!
UVEČE
nakon rođendanskog ručka sa društvom, mogu da zabeležim i "trening" koji baš i nije bio trening nego neko bezvoljno prevrtanje po putu. noćas sam se dobro naspavao ali sam se svejedno probudio umoran i kilav, previše je nekog nakupljenog zamora da bi jedna noć sve nadoknadila.
početnih 6km za pola sata sa jakim vetrom u leđa, delovalo je upravo onako kako bih voleo da se osećam u svim uslovima a ne samo kad sam naslonjen na oluju. onda je došlo jedno pa drugo brdašce i kad sam se spustio nazad u grad shvatio sam da mi je za 15km trebalo +3 minuta više, istopio mi se prosek kao sladoled na haubi Ford Mustanga.
Nema komentara:
Objavi komentar