jer ja sam skitnica, dužine me vukuuuuuuu

pa ništa, u nedostatku bolje ideje, ni bolje snage, danas sam otrčao 7km tu po kraju. nekada bi to bilo lagano trčanje, danas je bio tempo. nekada bih rekao da mi je puls bio ispod nule, danas bih rekao da je bio previsok. ceo svet se prevrnuo naopačke, sa ovom povredom i dva meseca imobilizacije. rame boli, nakon pola sata trčanja vrišti, nakon sat bicikle trnu šake, i sve se koči. teško je krenuti opet, kao da se ništa nije desilo. prošlost vuče svoje repove, obavija ih oko mene, kao hobotnica. zašto ne bih sad mogao da trčim Dužinu, kao u starim dobrim vremenima? ne znam. ali eto, ne mogu.