pete u dupe

Moram da vam priznam jednu stvar, a to je da se nakon svih ovih godina osećam nekako poražen. Kad čitam tuđe blogove, prosto preskačem sve brojeve, jer su brojevi nešto najličnije što postoji, i znače samo onome ko o njima piše. JEDINA situacija u kojoj bi me cifre mogle privući, bila bi da postoji neki moj Ljuti Neprijatelj koji je doslovno iste moje snage, i koji redovno objavljuje napretke koje postiže na treninzima. E onda bih pomno pratio da li je 6x1000 radio po 3'13'' ili 3'19''. Ove brojke su mi izletele same od sebe, valjda jer ih pamtim iz vremena kada sam imao ljute neprijatelje :-)

Od tada je prošlo desetak godina i načisto sam izgubio interesovanje da pišem/čitam o svom/nečijem pulsu na tempu tom i tom. I sad mi je žao što sam toliko vremena i energije potrošio na brojke. Čak su i najverniji čitaoci katkad gunđali - auuuu breee, koliko matematike!!?? Ljudima je od polaska u školu matematike previše, još im samo fali neki ludi bloger opsednut grafikonima i statistikama.

Ima jedna stvar na koju je nauka verovatno precizno odgovorila, a koju ja nikako da osetim na sopstvenom organizmu. Pitanje glasi koliko je optimalno trenirati, da zadovoljiš i telo i dušu? Tu već u startu odstupamo od "savršenstva" jer nekome je ideal da što manje trenira a da napreduje što više, a nekom drugom horoskopskom znaku je ideal da trenira od jutra do mraka i da pritom izgubi što manje forme. Negde u sredini tog opsega postoji i neko normalan valjda :-)

Nakon trke sam evo 5 dana nešto petljao: lagano trčanje - ubrzanja - planinsko trčanje - trkačka bicikla - par deonica po pet minuta. Biće da je tu bilo malčice previše treninga a premalo odmaranja, no sada imam dva dana da se odmorim za nedelju, a šanse da odemo u Požegu su 50:50, neobavezno.