Tako vi verovatno ne primećujete koliko se svet zaglupeo samo u poslednje dve godine, biće da neko sve jače pritiska na papučicu gasa. Svo vreme ste tu s njim dok raste, i promakla vem je ta promena kako mali izlazi iz peska, besno baca automobilčić u smeće, i sad autistično gnječi svoj novi tablet na kojem sve te igrice piče sto puta većom brzinom.
Kao taj rođak sa sela, tako sam se i ja nakon par godina vratio na Fejs i zatekao neki skroz drugi svet. Pre samo 2 godine je bilo normalno trčati, završiti trku, uzeti medalju i vratiti se kući. Danas je to postalo dostignuće ravno pronalasku točka ili parne mašine. Ljudi se razmeću peharima koje su dobili kao jedini u kategoriji, dakle uporedo s tim što si bio prvi, bio si i poslednji. Ljudi se međusobno dižu u zvezde zbog nekih rezultata kojima se do nedavno ni invalid ne bi pohvalio. Ja lajkam tebi ti lajkaš meni, nas dvojica dva govneta, za dve godine smo evoluirali u dve torte sa šlagom.
Dve godine je bilo dovoljno da reč prijatelj izgubi baš svako značenje. Evo primećujem da se sada koristi najviše u dva slučaja, ili da te pitam - Prijatelju evo nešto pravim-nudim-prodajem, pa ako hoćeš napraviću ti cenu od 20€ (a inače je 30€), ili da te pitam - Prijatelju može li za mene neki popust. Svet se pretvorio u pijacu, i shodno tome se podelio na Prodavce i Kupce, kojima je neko operisao mozak i iz njega izbacio sve reči osim Prijatelj i Drugar.
Tokom poslednjih nekoliko milenijuma prosečan čovek je imao par prijatelja i stotinak poznanika, danas ima stotinak prijatelja i par hiljada drugara. Ludnica je kanda otključana ostala pa danas ulicama slobodno šetaju ljudi koji pola kontinenta nazivaju "drugarima". Ukratko "prijatelji" su ti oni koji su kupiili to što prodaješ, a potencijalni kupci su do daljnjeg samo "drugari", jbg ko im je kriv.
Pre samo nekoliko godina smo se dogovarali da se nađemo na fudbalu, onda se nađemo i igramo fudbal. Dogovarali smo se da izađemo na pivo, popijemo pivo i raziđemo se. Dogovarali se ajmo večeras svi kod mene da gledamo finale lige šampiona, odgledamo finale i ćao.
Danas se dogovore na piće, jedan donese Plan Treninga drugi donese 20€. Prijatelji. Dogovore se na zajedničko trčanje, jedan kaže Eno doneo sam ti u bunkeru 50 majica što si tražio za onu humanitarnu trku, ovaj drugi izvadi 100€. Onda skrate trčanje jer se zatvara štamparija. Prijatelji. Dogovore se da gledaju ligu šampiona ovaj dođe sa punim koferom tableta gelova i praškova pa u poluvremenu upali laptop da mu pokaže koliko to košta u Americi a evo on je nabavio upola cene, ovo što piše da je istekao rok ma to je sve samo šećer neće mu ništa biti. Ovaj drugi kaže ma sve je to lepo ali nisam baš pri lovi, ali imam neke drugare sa krosfita, pitaću njih.
Pre samo par desetina godina, došao je jedan mali na fudbal i doneo neku kožnu loptu, Peđa se zvao. I rekao da mu je to ćale kupio u Nemačkoj i da košta toliko i toliko, i hajde nas 15-ak da skupimo pare i da mu damo, i da to posle bude naša zajednička lopta i da svi igramo fudbal. Mi smo ga, da izvinete, oterali u pičku materinu. Jer si za te pare mogao da kupiš 15 lopti u Jugoplastici. Idi ti fino kući i spavaj sa svojom loptom iz Nemačke, imamo mi 3 lopte već, i svaka se kotrlja.
Do nedavno si morao da prihvatiš drugove kao ravne sebi, da bi prihvatili i oni tebe kao druga, pa ste kad odrastete postajali prijatelji. U tom "zastarelom" sistemu vrednosti nisi mogao nikog da impresioniraš nečim materijalnim, i svaki pokušaj kurčenja se završavao tako da si gubio drugove. Klinci nisu birali sebi jednake prema džeparcu ili egzotičnosti mesta letovanja.
U ove dve godine dok me nije bilo, vaga koja je blago naginjala ka boljem, sada se skoro skroz spustila do dna goreg. Nepismeni su nadjačali pismene, pa sad kad su u većini još sebi daju za pravo da je sve tako kako oni (ne) znaju. Demokratija.
Do pre par godina si još i smeo da primetiš "ne kaže se tako nego ovako", i bio si iznad njega. Danas ti on kaže "reći ću kako ja hoću" i on je iznad tebe. Koliko do malopre je iznad bilo Znanje, a danas su iznad nekultura i primitivnost. A nekultura, kad se napokon dokopala vlasti, želi da tu zauvek i ostane pa sistematski iskorenjuje sve vrednosti. Pardon, dojučerašnje vrednosti. Moj primitivan status će imati sto lajkova više nego tvoj, idi u sobu pa spavaj sa svojim znanjem u četiri oka, kao onaj Peđa sa loptom iz Nemačke.
Do nedavno su se sportisti rangirali po rezultatima, danas cajka u šarenoj suknjici koja ulepršava kroz cilj trke građana, kao da je sa one stvari upravo saskočila, dobije više "lajkova" nego skromna devojka koja je oborila državni rekord. Cajka je faca, atletičarka nek jede govna. I zašto bi se neko onda bavio sportom, zbog sporta? Zašto da treniram godinu dana da bi poboljšao lični za pola minuta, kad to niko neće primetiti?
Bolje je da odem na maraton u Papuu Novu Gvineju, da se slikam u cilju sa majmunčićem na ramenu, i dobiću dve hiljade lajkova. Mogu u toj Papui da trčim i u dobrotvorne svrhe, ceo provod će me koštati šest hiljada dolara a doneću pet trenerki u neko sirotište i slikati se sa musavom dečicom, ne, to nije samopromocija, to se danas zove humanost i svaki uloženi cent će se isplatiti kroz lajkove, a bogme i uživo će me tapšati po ramenu. Kupio sam sebi zvanje Dobrog Čoveka. Inače sam polumaraton u Papui Novoj Gvineji završio za osam sati i osam minuta, ali nakon iscrpljujućeg putovanja nisam ni ganjao neki rezultat.
Za sledeću trku već tražim sponzore, a ona atletičarka nek jede paštetu. Umeju i sponzori da prebroje lajkove, nisu više naivni. Matematika je prosta, trčanje sa majmunom na glavi bar 20 puta više vredi od trčanja za reprezentaciju na balkanijadi u tamo nekoj bugarskoj dvorani.
Da se razumemo, nisu društvene mreže krive. Svet se već odavno praćakao i verujem da bi svakako potonuo na isto ovo dno, čak i da ga one nisu klepile veslom po glavi.
Umesto ljudskih vrednosti koje su se vekovima cenile kroz sve religije i filozofije, ljudi su se dobrovoljno degradirali na nivo živine, pa će ćurka sa najšarenijim perjem pobediti na izboru za miss, na nekom... maratonu! Wtf??? Zašto pak nikada niko nije napravio izbor za miss univerzuma na marakani, i poslao one čaplje na štiklama da trče 3000m stipl, pa u cilju proglasio najbolju i dve pratilje, ostaće mi nejasno. Mislim, ako su te stvari već toliko srodne. Ili kad se ispred Bete skupi 20 volontera i svaki donese po džak hrane za pse, zašto ih ne nateraju da trče krug oko bloka i u cilju proglase pobednika? I zašto im ne naplate startnine i uruče pehare od pola metra? Mislim, ako su humanost i trčanje jedno isto. Možda sam se prerano vratio, možda sam trebao da sačekam još dve godine?
Nema komentara:
Objavi komentar