eto, brdo se brdom izbija, mislio sam da će mi danas ipak biti malo lakše, kao idem na biciklu da se odmorim od trčanja? malo morgen, danas me je vetar zamalo izbacio iz sedišta, kao na rodeu da sam bio :-)
ovo je ta neka "prava mera" kojoj sam oduvek težio, malo šetnja malo na posao, jagode sa šlagom i par sati na trening, pa malo na neke radove oko kuće.
da me vidiš burazeru kad dohvatim Hilti, to je strast kao da ću u betonu zakopano blago naći a ne da pravim šaht. kad nisam stigao ni pivo da popijem, e računaj onda u kojem sam poslu bio...
i da, kada mi nešto fali, kada sam umoran, ili kad nisam 100% zdrav, onda mi je i pola sata dovoljno, za neko kratko trčanje, ili sat bicikle, ihaj.
kada sam u naletu, u kontranapadu, onda mi je tih "par sati" super jer je to vreme koje mogu da provedem i u jačem tempu. ima nešto što ispunjava na tom nivou napora. kad ga gaziš, pržiš, kad si jak.
e sad, dobro, nakon ovako duge pauze, povratak ne može da bude baš trenutan, kao što bi to glava želela. ovo mi je tek druga vožnja trkačkom biciklom ove godine, a skoro kilometar vertikalnog uspona po jakom vetru nije bio "mačiji kašalj" ni kada sam bio u puno boljoj formi. no ni ova trenutna nazovi formica nije skroz za bacanje. gde ima hemoglobina ima i sreće.
Nema komentara:
Objavi komentar