ove godine pak sam jedva promrdao i malo razradio ovo ukočeno rame, malterisao levom rukom, otišao na nekoliko trka "na pomozi bože" pa se i nisam nešto proveo obzirom koliko su mi noge zarđale tokom februara i marta.
netipično za dane pred trku (neka se zove trka iako ni sâm ne znam šta je) sam juče otišao na dva sata brdskog pešačenja, ovakvim stazama.
imajući u vidu da u subotu nećemo biti tu, da će nakon toga vreme valjda biti bolje od ovog polarnog talasa, i da im je najvažnije da dočekaju te toplije dane, juče sam im odneo pola ranca hrane, i opet shvatio da su mogli da pojedu i više. gladni su, i da su u nekom domu verovatno bi jeli i 5 puta na dan a ne samo jednom.
tako ću im danas umesto pola poneti pun ranac :-)
čak ako nešto i ostane, poješće oni to već do nedelje, kada postoji mogućnost da odemo sledeći put. juče sam iskoristio prazan ranac koji sam vraćao kući pa sam usput nabrao koprive, najorganskije organske moguće, duž šumske staze.
čak ako nešto i ostane, poješće oni to već do nedelje, kada postoji mogućnost da odemo sledeći put. juče sam iskoristio prazan ranac koji sam vraćao kući pa sam usput nabrao koprive, najorganskije organske moguće, duž šumske staze.
šteta što se ne razumem u pečurke, to bi verovatno bio puno bolji "ulov", kad već nemamo šparoge u ovim krajevima, a za sremuš je rano. dakle danas opet kuvam koprivu i "friziram" krvnu sliku pred polumaraton :-)
Nema komentara:
Objavi komentar