trka je prošla zanimljivo, iako sam je otrčao "sa rukama u džepovima".
bilo me je baš briga ko je sve ispred, pored, iza.
staza je bila dosta čudna jer da bi polumaratonci imali šest krugova a mi (na 10km) tri, sa 500m dolaskom na krug i na kraju izlaskom iz kruga do štranda, krugovi očigledno nisu mogli da budu iste dužine, mi smo imali 3x3000m a oni 6x3333m.
zbog toga smo imali razdvajanje pa posle par stotina metara spajanje sa njima, s tim da sam ja na prvom razdvajanju bio iza 20ak polumaratonaca a na spajanju iza samo par njih jer smo praktično svi 10-kilometraši "presekli" njihovu stazu, FUNNY!
nikog nisam poznavao jer u Kanjižu na festival plivanja i trčanja dođe pola Mađarske, maratonaca triatlonaca i čega sve ne, pa mi je ostalo da jedino mogu da gledam Marijanu.
long story šort, u prvom krugu je nisam video i nisam imao pojma da li je odmaglila negde napred ili je ostala iza, na startu je bila nenormalna gužva.
na ulasku u drugi krug je došla do mene otpozadi i prošla pola koraka ispred, rekla "ajde" a ja sam rekao "samo ti cepaj" jer mi se prosto nije trčalo brže.
imao sam preveliku rezervu i to mi se sviđalo, činilo mi se da svakog trenutka mogu duplo da ubrzam ali sam istovremeno znao da se na temperaturama od +35 sve poremeti i da je osećaj lakoće, zagrejanih i čilih nogu, nešto najprevrtljivije i da se uglavnom iznenada promeni u onaj drugi osećaj mrtvih nogu i nemoći, kao da trčiš na kostima i da ti je neko odsekao sve mišiće pa jedino možeš da se saplićeš ili staneš u hlad, trčanje postane nemoguće u pola minuta.
bila mi je tu na 5m ispred nosa, pa na 10m, pa na 15m, pa na 5m, od krivine do krivine, a i staza je blago nagnuta pa 1.5km idemo jedva primetnim usponom, a vraćamo se blago nizbrdo potpomognuti vetrom.
zato su mi i kilometri tj prolasci neravnomerni, između 4'15'' i 4'30'', no rekoh da se nisam brinuo oko toga.
u poslednjem krugu sam pak ja nju stigao i rekao - ajmo malo da popustimo do skretanja, pa posle da spičimo zadnji pravac, no ona me nije razumela pa je nastavila da trči istom brzinom i uzbrdo i nizbrdo, ponavljam to je manje od 1% ali se na tempo trčanju ipak oseti.
kad smo poslednji put skrenuli prema startu/cilju ja sam malo pružio korak i praktično isfiniširao ta dva kilometra što se vidi i po grafikonu pulsa koji je bio ravnjikava linija prvih 8km i zatim se popeo za stepenik iznad pa ostao opet ravan zadnjih 8 minuta.
treći vikend zaredom sam bio zadovoljan trkom, tojest taktikom, a nezadovoljan rezultatom no ove godine se na rezultate nisam ni spremao ni osvrtao tako da je plan poprilično ispunjen.
sledećeg vikenda postoji jako šarena lista mogućnosti za izlet (no o tom potom) a one tamo nedelje imam na sat i po vožnje lepu trku sa mogućnošću prijavljivanja na dan takmičenja, i izborom između 21km (tri kruga) i besplatnih 7km, pa ćeš birati a mi ćemo svirati, dunjo moja.
BBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBB
da bi vikend ispao više nego dobar pobrinuo se hotel akva panon sa mogućnošću iznajmljivanja nekih retro šerpa-plavih bicikli sa korpama, i gumama debelim kao na tomos automatiku!
zašto bih trčao i mučio se, a posle treba sedeti u autu još 4 sata nazad kući?
(... ako mogu po banatskom vetru da teram biciklu od 20 kila, uspravan kao da sam progutao motku, i svo vreme sam se dvoumio da li je trčanje možda ipak lakše, haha)
po ceni od samo 150 dinara za sat (9kn) smo uzeli dve bicikle i provozali se 20-ak kilometara do Novog Kneževca i nazad, pored Tise i nekih ribnjaka, preko mostova i po nasipu, čitav turistički obilazak.
sa dvojezičnih saobraćanih znakova i drugih tabli sam naučio pola mađarskog, ponekad stvari mogu iznenada da postanu ludo zanimljive.
:-) pa mi na kraju od sveg srca poklonila jednu, u naučne svrhe)
