eto nakon dana u kojem su mi se noge odvezale pa zavezale, juče sam bio bolje sreće
kad sam nakon jutarnje vožnje i posla otišao biciklom 10.5km od grada i krenuo da trčim, shvatio sam da će to biti "to"
kilometri su išli lagano negde oko 5'20'' što je očigledno Tempo trčanje po ovim vrućinama i sa nogama koje nikad nisu odmornije od nekih 75% potencijala
ne tako dugačak ali na mestima strm uspon je prošao bez teškoća pa sam mogao da odahnem jer mi se par puta dogodilo da budem toliko umoran, pa da npr. prvi kilometar planirane rute uspešačim ako je strma uzbrdica, pa tek negde gore počnem da trčim
povratak po poslednjem ravnom delu je bio polu-traumatičan iako nije morao takav da bude
iz nekog razloga sam ganjao veće brzine, podsvesno, i iako je bilo očigledno da je to taman izvan zone komfora iz koje nisam imao plan da izlazim, eto, dozvolio sam sebi da mi bude teško
na neki način sam bio neraspoložen zbog toga a opet lepo je trčati "još malo brže" pa mi se nakon sat vremena prosek vratio na 5'30''/km iako sam ga podosta pokvario na tom usponu.
duplo duže trčanje na istoj stazi, ako bih recimo išao dva kruga, potrajalo bi preko 1h50 što je poprillično loše vreme za polumaraton, hah, ali dobro, uz vodu na stazi i društvo obično brže i lakše prolaze kilometri
danas dan odmora, jutros bicikla a popodne par kilometara trčkaranja, tek koliko da ožednim jer nam večeras dolaze gosti pa se treba pokazati u najboljem apetitu, tj svetlu
Nema komentara:
Objavi komentar