carbon

počelo je tako što sam jutro pred trku presudio da izgledam kao lutka od slame i da treba da opalim po kosi neku vrišteću boju.
onda sam povadio sve raspoložive boje u kući i sažalio se na dve skoro potrošene koje već mesecima tonu u zaborav.
kome još treba "srednje tamno plava" koja verovatno ne zna ni šta joj ime znači.
nit klasična smeđa, slika vuče na trun više života ali opet, kesten ima puno više crvenog u sebi.
mutna boja, kao misisipi.
ili beše ohajo, ali nek ipak bude kolubara, što je sigurno sigurno je.
bila je i neka "zlatni med" koja, opet na slici cure/manekenke/izlož(b)enice, nema nikakve veze ni sa medom ni sa zlatom.

istisnuo sam sve od obe, po frtalj tube, dodao nekog hidrogena koji je u samoborskom merkatoru pre godinu i po bio na akciji "pred istekom roka uporabe", namazao se i otvorio excel da prepišem zadnjih nekoliko dana treninga.
naravno, vreme prolazi onoliko sporo ili brzo koliko ti to ne odgovara, i kad sam sprao boju bio sam svetlo crn.
baš kao grafitna olovka.
baš kao karbonski ram bicikle.
baš kao ugalj.
ali hej, putujem u Ugljevik!!!
obzirom da su mi uši i pola vrata bili ponosne podloge za grandiozne crne fleke, pokušao sam da ih oribam alkoholom.
znate ono kad kažu "vadim fleke"...
e, to.

par sati kasnije prilazim granici i razmišljam, sav sam u crnim pečatima po čelu i vratu, smrdim na alkohol, bolje je da me na carini niko ne ugleda za volanom.
red se otegao preko cele Pavlovića ćuprije i šta ću, rekoh ajd da pobegnem odavde.
prepustim mesto vozača Suvozaču, obučem majicu i gaće za trčanje, pretrčim preko celog mosta i na aplikaciji za trčanje shvatim da je kolona dugačka 500m.
pošaljem vozaču ex suvozaču esemes "najebo si", zadignem majicu i carinici izjavim "nemam ništa da prijavim" i nastavim dalje na zapad.
niko nije tražio da prilikom pokazivanja lične karte skinem kačket pa su mi fleke ostale neprimećene.
a toliko sam se nadao...

trening sam završio u etno varošici Stanišići gde sam ulovio pravi trenutak i priliku da uđem u sve moguće enciklopedije i wikipedije kao prvi naučnik-istraživač koji je dokumentovao postojanje, da izvinu dame, "muda od labuda".
dakle 03 avgust '19. da se zabeleži kao budući državni i verski praznik prevelike presrbije, tim pre što (ovome se ni naučnik nije nadao) je prvi labud koji je javno otkrio svoja jaja, ponosni vlasnik TRI KOMADA.
e to me je dotuklo ali zažmurio sam na jedno oko i sačuvao ponos balkanskog istraživača.