imao sam razne ideje, a najprivlačnija je bila da nakon trke negde pred sâm mrak otrčim još malo, bilo gde i bilo kako.
naravno to je propalo jer smo u povratku autom pronašli pored puta neko kuče i neke mačiće pa dok smo to nahranili i ostavili vodu i sve što uz to ide, više mi se nije ni trčalo.
zato je Nedelja (dobra stvar posle subotnjih trka je što sledeći dan nije šugavi ponedeljak) nadoknadila sve sa 2.5 sata bicikle ujutru i sat trčanja popodne.
mislio sam da ću se jedva kretati jer sam bio specifično umoran od trke, no nekako sam pretrčkarao planirano.
ovog lega uopšte nisam trenirao po trail-ovima a posebno po onim "tehničkim" tako da mi je trka pala skroz ono "s neba pa u rebra" i pogodila mi butine "kao grom iz vedra neba", i s tim završavam citate narodnih izraza.
čudna grčevita zatezanja će već nekako proći, samo treba biti strpljiv, kao i uvek.
Nema komentara:
Objavi komentar