maline

ovo kopiram sa svog fejsa, jer je sad sav taj internet bućkuriš počeo da se meša i preklapa pa sve manje znam gde sam šta napisao

Stvarno sam doživeo bezbroj anegdota na trčanjima po planinama i selima, a ova je definitivno ušla u top 10 svih vremena.
Skrenuo sam sa puteljka na još manji puteljak da bih slikao pogled ka brdima, i kad sam se vratio tih pet koraka nazad i krenuo da potrčim dalje, naišla je žena od nekih 60-ak godina
- o'čega ti bežiš, je li?
- ni od čeg, trčim, vežbam...
- o'čeg bežiš, jesi krao maline??
- ma kakve maline, treniram, znate ono, maraton, olimpijada...
- ISPLAZI JEZIK DA VIDIM!!!

Toliko sam počeo da se smejem da mi je verovatno videla i krajnike a ne samo jezik.

Inače, malina i kupina ima koliko hoćeš na sve strane što i nije neka novost, oduvek se trčanje najviše isplaćivalo leti. 

Oporavak nakon Ugljevika je neuobičajeno brz, iako sam i tamo i kod kuće jako loše spavao, samo po par sati.

To se odrazilo kroz neki neurološki zamor, kao da su mišići imali dovoljno snage a premalo koordinacije pa sam se osećao nekako lako sapletiv (?) i konfuzan.

Jutarnja vožnja od sat vremena je poslužila kao malo razbuđivanje i masaža 2-u-1 a popodnevno trčanje je bilo kratko ali iznenađujuće dinamično.

Prestrm uspon po šoderu, preoštar spust, nešto ravnjikavog pre i posle, ukupan prosek ispod 6' i osećaj da sam tako mogao duplo duže.

Fino.