ne sviđa mi se nijedna od dve reči iz naslova ali koliko vidim svi neku od njih koriste za onaj poslednji trening pred Trku kada bi nešto trebalo šapnuti organizmu, da se sprema za rat
primetio sam da sam poslednje dve trke otrčao sasvim neloše u odnosu na to koliko sam (ne)pripremljen, i to sam pripisao upravo tim nekim trčkaranjima i futingićima neposredno pred trku
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
prvi put mi se to dogodilo usred zime jedne davne godine kada sam ničim izazvan, osim verovatno dosadom ili narodski rečeno "pundravcima" otišao jutro pred popodnevnu trku, na trening.
otkaskao sam 3 ili 4km blago uzbrdo, u povratku napravio nekoliko ubrzanja, i popodne pobedio trku na 1km sa neverovatnih 2'44'' što mi je zauvek ostao lični na kilometar, ako se ne računa onaj na Obilaznici kada sam na spustu od prosečnih 6% otrčao 1km za 2'35''.
od tada sam uvek imao u nekom ćošku glave to da jutarnji treningić može da pomogne, na neki način razbuđujući noge i stavljajući ih u stanje "ready"
~~~~~~~~~~~~~~~~~~
tako sam jutros otkaskao 6km uz reku pa se spakovao i evo došao u Kanjižu na cenera.
šta će biti biće, velika je vrućina i naravno da nisam došao sa namerom da uopšte gledam na štopericu nego čisto da opet malo promenim sredinu, sretnem nekog koga nisam sreo na trkama u nekim drugim delovima regiona, i što bi baba rekla "da mi guzica vidi puta".
kad već ne volim da idem na godišnje odmore, mora planine visinske pripreme i slične zezancije, lepo je vikendom se počastiti malim iskorakom iz kućno-varošne kolotečine.
Nema komentara:
Objavi komentar