usporedbe

u Tuzli sam na 21km imao prosek 4'33'' a zadnja dva kilometra išao 4'15'' i 4'20''
(ovaj 21-vi se završio na nadvožnjaku, inače bi bio kao i 20-ti ako ne i brži)
u Ugljeviku sam na 10km imao prosek 4'20'' a poslednji kilometar 4'03''

ono što je zajedničko obema trkama nije baš to što sam pred kraj pojačao, nego je to (oba puta neplanirano) ubrzanje došlo kao neko opuštanje da se napokon sme ubrzati, da mi se ništa neće zgrčiti, ni list ni butina ni stomak, nešto kao kad poslednjeg dana pred platu shvatiš da ti je od prethodne puno ostalo pa odvedeš društvo na pizzu i pivo

kao što sam pred Tuzlu negde popodne otišao da otrčkaram krug po gradu pa završio na brdu kod bolnice misleći da je sve ravno, a jutro nakon trke ostavio par kila znoja po očigledno najstrmijim puteljcima u blizini, slično sam uradio i ovog vikenda.

nakon trčanja preko granice (5.2km) i večernje trke (1km + 10km, u prevodu bez zagrevanja), odmah u nedelju ujutru sam osmislio jedan krug po Ugljeviku, koji nisam istrčao jer u samom gradu uređuju korito reke Janje i buldožeri su napravili blato do kolena pa sam okrenuo na drugu stranu, ka elektrani.

odatle dalje sam opet "popio" par strmih puteljaka i završio u nekakvom selu Zabrđe koje je čak podeljeno na Gornje i Donje.
koliko je Ugljevik opkoljen brdašcima govori i podatak da se jedan deo grada zove Obrežje, nešto poput venca valjevskih planina pa liliputanska verzija.

nazad na ove brzine i napore:
ni na jednoj od ove dve letnje večernje trke nisam bio toliko skoncentrisan ni posvećen da bih zapamtio svaki detalj, više mi je to prolazilo nekako kroz maglu.

nekako se sećam da mi je u Tuzli sve bilo lako do 6-7km, čak prelako, pa me je neko stigao pa kao hajde Sale šta se tu zajebavaš, i onda mi je opet bilo taman negde do 13-og km VALJDA, pa sam malo popustio plašeći se da će da mi se skvrči neki bodac ili da će da krene da mi seva iz leđa niz butinu sve do kolena, da bih zadnja 3-4km opet pojačavao shvativši da se bojim samo neke umišljene opasnosti i da sve to može dosta jače.

u Ugljeviku isto, krenuo "peške" ili da umesto rasprostranjenog izraza upotrebim onaj moj trejdmarkovan "s rukama u džepovima", delimično i zbog neke zbrke u stomaku koja je pomalo mirisala na proliv.
grozna igra reči, znam...

na okretu na 2.5km sam shvatio da tako lako (a ujedno i brzo u odnosu na napor, oko 4'20''/km što je primetno brže od planiranog) trčim samo zato što smo išli blago nizvodno i sa jakim vetrom u leđa.
HLADAN TUŠ (polio sam se haldnom vodom iz čaše i nastavio dalje)

sav nesrećan što sam odjednom iz 4. brzine koja ide kao po loju prešaltao u 3. brzinu uz osećaj da vučem prikolicu, progutao sam činjenicu da mi ipak neće biti tako ugodno kao što mi se pričinilo.
nakon nežnog usporavanja puls se sa 156 vratio na 153 pa sam nastavio nekako kao što sam i počeo trku, ležernije, a tek kada je većina onih koje sam imao na vidiku skrenula u cilj završivši trku na 5km, e tek onda sam shvatio da će ovo do kraja biti više trening nego "trka" jer kad si sâm na ulici (EKV) teško da se to može nazvati trkom.

bez obzira, uspeo sam da zadržim koncentraciju, delimično i masi koja je tek dolazila na tačku 5km pa sam tako trčeći svoj šesti i sedmi kilometar imao podršku onih koji mi dolaze u susret na svom trećem i četvrtom kilometru, mora da sam im izgledao kao kenijac.
nit sam koga "stigao da stignem", a svi koje sam prošao su zaostajali sve više pa se tako i iza mene pojavila rupa od par stotina metara.

na kraju sam završio ukupno 10-ti, i tokom poslednja 2.5km sam samo na najdužem pravcu u jednom trenutku ugledao neka dva bela dresa, i to je sve.
prvi krug sam završio za 21'49'' a drugi za 21'30'', ispade neloš trening.
na stazi smo imali 18 skretanja pod 90% i tri U-okreta, dok su ovi na 5km imali samo jedan okret oko čunja i 10 skretanja pod pravim kutom.
možda umesto 4'20'' mogu da računam prosek i kao 4'19'' što mi je ujedno i datum rođendana