Juče sam imao tri peha, obatri vredna ubistva u afektu.
1) nakon grozne noći, nekako me uhvati san oko 4:30 ujutru i krenem da sanjam kako mi iz ruke ispada nekakav ćup, i doslovno u času kada udara o zemlju, jedan od pasa negde napolju zalaje! momentalno su mi se otvorile oči, da li je u ćupu bio pas, ili je ćup pao na kuče???
2) nakon toga sat vremena budan, negde iza 5.30 opet tonem u mrtav san i istog trena Lola provaljuje niotkud uz poklič JESI (li) BUDAN??!!! nažalost, upravo jesam...
3) popodne ona hoće da ode negde biciklom, ja rekoh odoh da probam malo da odremam. kaže napisaću ti na papiriću kada krenem. božijom voljom padam u još mtrviji san, kad posle par minuta ona opet provaljuje uz poklič JESI ZASPO???
i tako ostanem šokirano budan celo popodne.
hešteg: #porodičnonasilje
Uveče sam nakon što sam odgledao Ž pa M evropsko u maratonu, spičio jedan Sanval no ne verujem da sam i ovo malo odspavao zbog njega, nego radije od hronične neispavanosti.
Jutros sam malo duže ostao u krevetu, što ne znači da sam se naspavao jer sam i kasno zaspao a i par puta u toku noći bio duže budan.
Zato mi je onih sat šetnje sa psom zakačilo više sunca i vrućine od željenog.
Popodne imam zakazan ručak sa frendsima iz Nemčije u restoranu na vidikovcu iznad grada, kontam da će mi i gore na +33 trebati peškir od mikrofibera, ili da pokušam da u gradu pronađem aku ventilator jer ako mi se jednom natope znojem ovi zavoji, život će mi poprimiti nove draži.
Nema komentara:
Objavi komentar