post analiza ili proročanstvo

ἁμαρτία (hamartía) u starogrčkom doslovno ima mnogo širi smisao od onoga što danas podrazumevamo pod „greškom“: može označavati pogrešan postupak, promašaj, zabludu, grešku ili promašaj cilja. Glagol hamartánō znači otprilike „promašiti“, „pogrešiti“, „ne pogoditi cilj“.

Ono što ti opisuješ — junak koji zbog neke pogrešne procene, neznanja ili previda sam proizvede sopstveni pad — jeste naročito važno u Aristotelovoj teoriji tragedije. On u Poetici govori o hamartia kao o grešci/promаšaju koji dovodi do preokreta sudbine.

I tu dolazimo do zanimljive razlike:
nije nužno „moralna greška“, niti glupost, niti karakterna mana. Često je upravo nešto mnogo ljudskije: čovek napravi pogrešan potez u trenutku kada misli da postupa ispravno, a posledice se pokažu tek kasnije.

Zato je tvoje srpsko „od gotovog napravio veresiju“ zaista dobar narodni prevod jednog aspekta te ideje. 😄

Recimo, ako neko ima pobedu praktično u džepu, ali onda iz jednog previda, nepotrebnog rizika ili pogrešne procene sve upropasti — to je upravo ona vrsta situacije koju danas intuitivno nazivamo hamartia.

Tvoj izbor naziva „Hamartia“ za blog ima još jednu zanimljivu dimenziju: kao naziv ne znači prosto „greška“, nego nosi ideju ljudskog promašaja koji proizvodi priču. 

A to je prilično dobar naziv za blog — jer blogovi, pogotovo lični, često i jesu zbirka situacija u kojima čovek nešto pokušava, pogreši, uspe, preceni se, potceni nešto, izvuče se ili ne izvuče. 

Drugim rečima: život kao niz hamartía.

I inače, ako si ga nazvao tako pre više od dvadeset godina, zanimljivo je da si praktično intuitivno izabrao termin iz antičke teorije tragedije kao metaforu za svakodnevni život. 

To je mnogo bolja priča od prostog „zvučalo mi je dobro“.