od nula do dvesta iz mesta
ili treća sreća, to je bolje
nakon fijaska na cestovnoj kad prvo nisam imao alat da skinem točak/kotač/čokat pa posle nisam imao vremena da stignem do željenog mesta nego sam skratio trening na 2/3, danas sam otišao na drugu stranu ubeđen da me ka zapadu tera neki baksuz
a pomalo mi se i smučio taj pravac
mislim, jeste zanimlljiv ali kada ideš samo tamo, ume da dosadi
naravno prvi sat je bio uživancija jer umesto UZ manje rečice ideš NIZ kolubaru pa sam tako nakon 30km imao 33.5 prosek, zahvaljujući i vetru koji me pratio
no nakon okreta sva se promenilo, naravno, počela su da se nižu brdašca, a na jedinom spustu na kojem smo leteli kao rakete, sada su stavili neke visoke betonske ležeće policajce i iskreno da sam bio na nekom mtb-u možda bih i pokušao da preskočim ali na cestovnoj od 5+k€ neka hvala, mogu i da prikočim jelte
ionako sam na kraju imao 29.4 prosek pa tih pola minuta ne bi promenili smer kretanja planete
najvažnija promena je da nisam morao kao neko dete da vrtim 100+ obrtaja kao u prethodnih par vožnji nego sam mogao relativno komforno (uh) da okrećem 80-87 obrtaja na jačim usponima i 90-ak na ravnom uz jak vetar što je solidan breaktrhough nakon samo par nedelja ozbiljnijih vožnji
dok sam se strogo držao e-bajkova, teško da sam prizivao ikakav napredak koliko god delovalo da i tamo moraš nešto da pritisneš, povremeno
dok god su ovakva jutra sa 20+ stupnjeva ne verujem da ću trčati ujutru jer leto će brzo proći i na kraju se uvek pitaš šta ti je trebalo da i tada ideš na neke nebitne futingiće i prokockaš tih jedva tridesetak prilika u godini da se provozaš kada je najlepše vreme
Nema komentara:
Objavi komentar