nemajući pojma o čemu se radi, prošetali smo se sutradan parkom i skontali da tu ima desetak klovnova, onaj sa monociklom visokom dva metra koji pokušava da ga pridrži dok se najhrabriji omladinci ohrabre da ga isprobaju, par žonglera, par mađioničara i već ko zna šta još, zaboravio sam.
pa poput te majmunijade i štrapacijade ili olimpijade, rekoh da i ja nazovem vožnju gravelijada, u smislu gravel i jada (jadi).
može i - gravel i ja, da! (gravel and me, hell yeah)
ma može svašta
trebao je da bude dan nekakvog aktivnog odmora ali potegni ovamo potegni onamo i ispade solidan trening špikovan sa malo odmora, s vremena na vreme.
umesto laganini pa povremeno džandžarini.
ukratko, anti fartlek.
zabavan je ovaj karbonski Canyon sa 1x13 brzina, čak mi je za nijansu ergonomski bolji od cestovnog Scott-a.
moto instruktor se ne javlja, ne znam šta čeka, ja još uvek zatečen da sam zvanično upisao A školu pa nikako da odem da pogledam kacige, jednom kad me stvarnost opauči po glavi biće stani-pani povuci-potegni.
no svakako mi je laknulo što mi stare naočari još uvek daju dovoljno informacija za bezbednu vožnju.
otkako sam položio propise, sada i sa bicikle primećujem neke znakove pored puta za koje ranije nisam imao pojma da su tu.
dakle i ivo andrić je spremao teorijski ispit za auto školu pa je u nekom trenutku "progledao"?
ko bi se nadao takvom raspletu!?
Nema komentara:
Objavi komentar