otok/oteklina/ostrvo bude iste veličine, to je funny.
Danas sam opet pola dana čitao o svim mogućim delovima ramena, šta sve može da se povredi tokom, odnosno prilikom iskakanja zgloba ili vraćanja, i koja od tih povreda ostavlja trajnije posledice, a koja je lakše obnovljiva.
I biće tu kojekakvih zanimljivih pitanja za ortopeda prekosutra ujutru.
Naravno pod uslovom da on dovoljno od toga vidi golim okom na kontroli, odnosno pod uslovom da mu uopšte padne na pamet da prihvati moju skromnu sugestiju da se možda uradi ultrazvuk ili magnet.
Bilo kako bilo, ovo danas boli malo manje. Nadam se da će barem ova sledeća noć, četvrta po redu, biti iole bolja, jer do sada ni jednom od Garmina nisam dobio bolju ocenu spavanja od trideset.
Jučerašnja popodnevna večera sa prijateljima je, što se tiče njih dvoje i Lole, protekla savršeno, dok sam se ja dva i po sata kupao u kiselom znoju, što od vrućine, što od nervoze, što od bolova u ramenu.
I ukratko, bez obzira što je društvo bilo prijatno, ovo mi je jedno od najgorih popodneva u životu.
To što je Lola dva i po sata blebetala bez prestanka i uopšte nije primetila da sam ja na granici nesvesti, nije nikakva novost ni iznenađenje.
Štaviše, na to sam i računao i bio pripremljen.
Na kraju sam naručio litar hladne kisele vode, od čega sam pola popio, a pole iskoristio na umivanje, kvašenje glave, nogu i vrata.
Po dolasku kući sam onako u desault zavoju ušao pod mlak tuš i okupao se, a nakon dve epizode Hausa sve se dovoljno ocedilo i prosušilo da sam mogao u krevet bez bojazni od prehlade,
Tu sam još malo istraživao koji motori imaju takvu ergonomiju kakva je najpovoljnija za sveže oporavljenu luksaciju no taj se izbor svakako neće materijalizovati do proleća.
Od activitija samo produžena jutarnja šetnja od 6km sa psom do veterinara pa nazad okolnim pravcem uz reku. Prijao je bogme dan za 6 stupnjeva hladniji od jučerašnjeg. A ako me na kontrolnom pregledu pred najavljenih +37 opet mumificiraju u ove zavoje, moći ću samo da se ubijem.
Nema komentara:
Objavi komentar