taman sam bio napravio savršen raspored terapije tojest rehabilitacije od deset dana koja je počela u sredu: SČPS (pauza u nedelju) PUSČPS.
kad ono prc milojka, kaže mi juče helga (to je ona u kinezi terapija sali, doduše uopšte ne liči na helgu iz alo alo, frendicu od her flicka, ali morao sam joj dati neko ime) da rehab centar ne radi ni subotom.
gotovo se uvredila što sam uopšte pitao.
kao, ne mislite valjda da bismo trebali I SUBOTOM da radimo.
pa jeste, neka šetaju ljudi polomljeni i nepokretni gradom, koga briga za rehabilitaciju.
mašala.
baš im je loš život do penzije.
neki nešto još i rade, menjaju elektrode, donose gaze, ovi u kinezi sali samo sede i skrolaju.
prvi dan ti pokažu u kojim pravcima da mlatiš onom drškom od metle i to je sve.
tako da, plan će ipak biti: SČP (pauza sub ned) PUSČP (pauza sub ned) PU.
umesto zamišljenog jednog dana pauze imaću 4 pa ću terapiju završiti 4-1=3 dana kasnije, logično.
to će dakle umesto 19.9. biti 22.9.
bukvalno poslednji dan Leta, kakva ironija.
kažu da je ovo bio najtopliji avgust u istoriji merenja temperature, imaću po čemu da ga pamtim.
a i septembar.
na svu tu muku, juče na putu od bolnice do kuće sretoh instruktora motora kako se tik uz raskrsnicu okreće bemveom preko pune linije.
povikah - alo gospodine znate li vi propise!?
tu se rukovasmo, rekoh evo dovde mogu da podignem ruku, malo sam te izvozao ali šta ćemo, tako je život odlučio, javiću se kada završim terapije pa da dođem da probam da sednem na motor, da vidimo da li me išta boli dok ga držim u mestu i koliko imam snage na volanu, pa ćemo se dalje dogovarati.
Nema komentara:
Objavi komentar