T7

Ovako izgleda današnji blog.

Tokom šetnje pored reke razgovarao sam sa ChatGPT-jem na temu interesovanja za razne teme na nečijem blogu. Odnosno, iz ugla socijalne psihologije, koliko će nekoga zanimati gde sam trčao, zato što ga zanima geografija, da li će nekoga zanimati kolika mi je bila brzina i puls, da bi se uporedio sa sobom, ili će jednostavno čitati, kao što čita bilo koju drugu literaturu, gde uopšte ne poznaje Murakamija, niti ga boli uvo kojom je brzinom trčao, koliko kilometara, ali jednostavno prati šta mu se usput događalo u anegdotskom smislu.

Nakon profilisanja, koje je prošlo, naravno, bezuspešno, jer nikad ne znaš iz kojeg razloga ko nešto čita, pitao sam dalje da, ako bih, na primer, konkretno, hipotetički, napisao između koja tri motora se dvoumim, da li bi to pak odbilo nekoga od čitalaca, u smislu da sam znatno promenio temu sa trčanja i bicikla na nešto treće, ili bi neko pak nastavio da prati, jednako zainteresovan, zato što se radi o meni, pa je upravo tu posebna eventualna draž.

Da li ću, na primer, kupiti neki motor u tipu sportskog supersporta ili ću kupiti enduro ili nešto napola, što je, recimo, univerzalno, a ne toliko posebno napravljeno za određenu vrstu vožnje.

I onda smo nastavili razgovor na tu temu. Kako god kome sam napomenuo da ću kupiti motor, skoro svako je imao tačnu ideju šta bi meni najviše odgovaralo i uporno je na tome insistirao. Štaviše, imao sam i primer jednog bračnog para koji me neverovatno dobro poznaje, i to već desetina godina, i u tim njihovim projekcijama on me je uporno video na supersport motoru poput doktora Hausa, dok me je ona videla na nekoj, kako se izrazila, kroserici, kako idem po nekim kamenjarima, istražujem planine, savladavam makadame i nepoznate krajeve.

I dalje smo odatle odlutali u tu priču, kako ljudi umeju da insistiraju na svojoj slici, kako te vide, i uporno odbijaju nešto što im čak i direktno saopštiš.

Na primer, kada kažem: 

„Ma ne, uzeću neki motor, bukvalno kakve imaju flote autoškole, neki koji je najpogodniji, odnosno jedan od tih koji su najpogodniji za učenje, i to bih vozio sezonu ili dve, a tek nakon toga bih, usput, učeći šaltanje, ulazak u krivinu, izlazak iz krivine, verovatno shvatio kuda me put najčešće vodi, pa bih onda, shodno tome, odabrao taj neki svoj prvi motor“.

(dok ovo što zovemo Prvi, to bi u stvari bio neki nulti motor)

I onda smo se opet vratili na onu prvu temu, koliko bi takve priče bile zanimljive na blogu, i u tom sam već završio šetnju, pa se sada ni ne sećam do kakvih smo tačno zaključaka došli, ako smo uopšte došli.