elem drugi dan je već bio bolji, imao sam peškirić da poturim preko one gangrenoidne imitacije jastuka, laser sam dobio u ruku da ga sam uperavam gde hoću, vežbe su prošle bez inovacija, moram kod kuće pronaći neku dršku od metle da bih mogao da radim "dopunske vežbe".
ako se šetanje pasa ne računa u vežbe obzirom da nekad zaboravim da mi je povodac u levoj ruci a telefon u desnoj pa se u travi nasipa pored reke nešto začitam a kuče ugleda patku i otkine mi sveže nameštenu ruku.
moguće je da sam sve te doživljaje tokom šetanja ujutru i popodne diktirao u chatgpt i usput još pokretao neke teme, pa sam se toliko načitao svojih pitanja pretpostavki i ponuđenih odgovora da sam imao utisak da sam napisao deset blogova a ne samo jedan.
štaviše verovatno je tako i bilo, krenuo sam na šetnju (ide pokušaj rekonstrukcije) sa idejom da obezbedim neke anegdote za blog pa sam kasnije skrenuo razgovor u nekom sumanutom pravcu i na kraju ostao bez konkretnog materijala koji bih mogao da kopi-pejst-ujem na blog.
najveća razlika je što sam se danas pravio lud kada su mi pojačavali onu struju kroz dve elektrode pa kada me je već podosta peckalo ja sam rekao "pa onako, počinje da bridi..." na šta me žena pogledala kao da sam lud (kao?) i rekla - dalje od ovoga neću pojačavati!
Nema komentara:
Objavi komentar