petak, 12. veljače 2016.

10 x 4'30'' ili 20 x 5'40'' kao stanje uma

Današnji kontakt sa internetom mi je počeo tako što sam otvorio e-poštu i na vrhu video digest jedne trkačke email liste. Prva poruka, od neke žene, počela je ovom rečenicom (i nastavila se unedogled pa sam naravno preskočio ostatak). KONAČNO DOLAZI TRENUTAK U KOJEM ĆU SE OSEĆATI KAO TRKAČ. POD TIM MISLIM DA POČINJEM DA IMAM NEKI PLAN, A NE DA PROSTO TRČIM KOLIKO MI TELO DOZVOLJAVA.

"I am finally getting to the point that I feel like a runner. By that, I mean that I am beginning to have a plan and not just run what my body allows."

Kad ovo pročitam, shvatim da prema njenom doživljaju "pravog" trčanja nikada nisam ni bio trkač, nego najklasičniji rekreativac. Ako mi telo dozvoljava da odem na Dužinu od 42km sigurno neću otrčati 32km, odnosno ako mi telo dozvoljava da na treningu otrčim Tempo dužine polumaratona po 4'30'' sigurno neću trčati BITNO sporije. Naravno da svaki trening nije "trka", i da ćeš uvek ostaviti par % rezerve za sutra, ali to sigurno nije ono što ovi roboti nazivaju Plan.



Moj plan se skoro uvek svede na "najverovatnije idem na tempo trčanje (ili na dužinu, trčkaranje, brda...) pa ću prema onome što budem osećao u nogama podesiti sve ostalo". Zato uvek pokušavam da se setim da kažem "ideja" umesto Plan, da ne stvaram zabunu :-)

Da se vratim na ovu istu temu koju šamaram zadnjih nekoliko dana, ovakvo razmišljanje samo površnom čitaocu može da izgleda kao smaranje brojkama, a svako ko čita sa razumevanjem će shvatiti da u priči brojevi nisu ništa drugo nego reči kao i sve ostale, u funkciji objašnjavanja neke misli. Hvala.

Nema komentara:

Objavi komentar