protest

nekom glupom logikom sam počeo da smatram da kada provedemo dan na bicikli, to nema nikakve veze s blogom. pa onda čekam neki bogzna događaj na trčanju da bih o tome pisao. što sve naravno nema veze s pameću. nakon nekoliko lepih "prolećnih" dana na bicikli napokon je došao red na trčanje, a meni se nešto pokarabasilo u maleckom organizmu pa je to ispalo "smuti pa prospi". istovremeno sam mogao da trčim ceo dan, i nije mi se trčalo ni minut. lagano sam otruptao 20-ak km od kuće, napravio polu-zaokret, polako se popeo iz jedno brdo pešačeći i usput slikajući predele, i odatle se opet laganim trčanjem spustio nazad u grad. sve skupa je ispalo 39.5km, od čega 21 + 14 = 35km trčanja, i ostatak od 4.5km je bio pešačenje. sve skupa se uopšte naravno nisam umorio, noge mi deluju odmornije nego jutros. a u glavi mi je ista ona nevoljnost i protest s kojim sam se probudio. videćemo da li će sutra biti bolje.