pokušavam da "iznutra" napadnem Logiku
uvek sam se čuvao za zadnji dan, pred odmor
tipa, ako trčim 3 dana, pa odmaram 1, onda podsvesno gledam da mi uvek zadnji dan bude najteži
e sada sam prvo zveknuo najteži dan (47km juče), pa ću pokušati da sastavim tri dana nakon te "greške" kada sam na torti prvo napravio fil/preliv, pa tek onda preko njega pritisnuo kore
moram priznati da je današnjih 26km, za beskrajna dva i po sata, po brdašcima, na "mrtvim" nogama, delovalo poprilično šokantno za mozak
možda treba da to objasnim rečnikom/mozgom današnje zaglupljene i nepismene omladine: "mozak je ionako precenjen"
Nema komentara:
Objavi komentar