petak, 19. veljače 2016.

blato

šta ste, optimista ili pesimista?
da li je put napola prohodan, ili napola neprohodan? 



blato spada u one "relativne teškoće", poput recimo jakog vetra. sigurno se od njega nećeš razboleti, sigurno ćeš kroz njega proći ako moraš, a grimase koje praviš će uvek više govoriti o tvom unutrašnjem doživljaju nekog problema, nego o stvarnoj i merljivoj teškoći koju ti stvara.
ako si skoncentrisan, čak možeš i da se preterano ne isprljaš/ukvasiš. jer ako te čeka još par sati trčanja, biće ti lakše da ga završiš čistih i suvih čarapa.
kao i u životu, potrebno je na hiljade ispravnih, katkad i savršenih, malih koraka, da bi se neki veliki zadatak uspešno priveo kraju. svaki veći kiks bi ti pomalo otežao ostatak posla, pa je bolje ne sesti u blato ako baš ne moraš. kao što ne bi smeo zakasniti, ili opsovati, u pogrešnoj situaciji, u pogrešnom društvu.
eto šta smo danas naučili - postoji više vrsta blata - neko ne možeš, ali neko bi pošto-poto trebao da izbegneš - neko će se sasušiti i spasti samo a da i ne primetiš, a neko nikada nećeš moći da sastružeš.

Nema komentara:

Objavi komentar