ponedjeljak, 22. veljače 2016.

plus dvadeset

kao da sam uhvatio neki ritam, skroz slučajno i spontano, pa je počelo da liči na ono što zovu Plan. kad prelistam dnevnik treninga, piše trčanje 35, 42, 44 kilometra, pa onda pešačenje/planinarenje 17km, pa trčanje 36, 33, 42km, pa pešačenje 8km, pa trčanje 38, 42km, pa planinarenje 18km, pa evo danas trčanje 47km. nadam se da sad niko neće računati prosečnu dužinu! to jest, kilometri i ne deluju toliko naporno, koliko vreme provedeno na nogama. ona prethodna trčanja su se vrtela između 500-600 i 1000m uspona, a ovo današnje nešto više. jedino što je bilo bitno drukčije je što sam zbog otopljenja po prvi put onako ozbiljnije dehidrirao i završio skroz malaksao, na granici saplitanja. naime imao sam vodu na samo jednom mestu, nakon 28km, a nakon 3h trčanja popiti iz dva puta po desetak gutljaja očigledno nije dovoljna "rezerva" za još preko sat i po trčanja. no hajde, preživeo sam. nije došlo dotle da treba da jadikujem, imao sam i mnogo težih dana od ovog. a i nemaš baš svakog februara priliku da kod kuće umesto u vetrovci i helankama trčiš u šorcu i majici, pa da ti čak i u tome bude pretoplo.

Nema komentara:

Objavi komentar