subota, 27. veljače 2016.

pivo i spanać

Da sam zimus još i pivo pio, do sad bih bio mrtav. Jerbo čak i bez uvozne kancerogenetike, zamalo se ne šlogirah juče kad su stigli rezultati krvi.



Tako mi je petak ispao "najbolje bačen dan u godini", jer sam celo prepodne gledao kalendare trka, pravio planove, uklapao šta ide uz šta i/ili nakon čega, slao prijave, i uopšte džabe se palio. Sad kad sam pročitao da su mi hematokrit i hemoglobin tolicni kao da mi je krv praktično razređena na 70% normalne gustine, shvatam koješta.

Ja naivan mislio, kad peti dan zaredom trčim 3 sata pa pred kraj ubrzam na 5'/km, da mi je teško samo zato jer sam umoran. Ili rekoh, omatorio si, ne možeš ti više kao nekad. Kad ono, ja već par meseci trčim sa pola snage. Sad treba ovaj kalendar da odštampam, ali umesto da ga okačim na zid mogu njime da obrišem dupe.

Nameće se pitanje kako sam uopšte uspeo početkom meseca da otrčim na treningu valovit polumaraton za 1h34 po kiši i na samo +4°, pa još bez prethodnog odmora. Bog te pita koliko bih ga išao da sam za takve treninge makar polu-spreman. Ostaje mi da se nadam da je par meseci dovoljno, da se dobrano napunim gvožđem, pa da bar ne propustim one silne hrvatske trke u maju, koje najviše volim. Dakle ovo će biti godina spanaća.

Nema komentara:

Objavi komentar