srijeda, 3. veljače 2016.

prod

ako mislim da išta stignem, moram da budem produktivan.

1)
ne mogu sada da gledam kakav to koncert ima u subotu u beogradu jer ako to budem gledao neću stići ništa drugo, a na koncert su ionako male šanse da odemo. ako i odemo, mogu da se odlučim u subotu popodne, nije kasno. a sada nije subota popodne. SAMO SUROVO!

2)
naravno da ću napisati blog o onih 75km pretrčanih poslednjeg dana januara, ali ne baš sada. i naravno da neću pola života pisati o tome, kao što mi ispričaše za jednu koleginicu koja je išla na neki od tih endurance trail-ova svetski poznatih, i nakon toga mesecima smarala ljude pišući na svom profilu samo o tome kako je eto bila tamo, pa je bila tamo, pa ne znam dal se sećate da je tamo bila, i tako u krug sve dok je imao ko da lajkuje to papagaj-čenje.

3)
sećam se da sam prve blogove o trčanju napisao na prelasku maja u jun 2006-te. mogu da napišem i poseban blog o tome, ali ne sada. dakle bliži se 10 godina tome. pre toga sam često pisao na jednoj mailing listi koja se zvala eurobike, i tu sam u mejlovima slao opise naših vožnji po planinama, kad smo išli na taru, na zlatibor, i tako. to je bilo bar 5 godina ranije. a par godina kasnije (sve u odnosu na 2006.) sam pisao par blogova na engleskom, jedan se zvao s-run a drugi s-bike, dok se ovaj domaći zvao s-ant. u međuvremenu sam pisao i blog na italijanskom, za virtuelne poznanike sa italijanske maratonske mailing liste drs-italia. no to je bilo podosta zamorno, održavati sve to redovnim i zanimljivim, pa sam polako odustao od te hiperprodukcije. mislim još mi je samo blog na kineskom falio. 

ovo je još uvek pod 3) samo novi red, jer se oteglo :-)
tako sam sad pomislio da nakon ovog Strava izazova opet napravim neki mini blogić na engleskom, na kojem btw nisam godinama pisao pa ću dok se malo ne uhodam verovatno zvučati smešno kao u onim vicevima sa rusima koji pričaju engleski. tu bih krenuo unazad, ispričao kako je došlo do tog Izazova, kako sam mu pristupio, kako sam se kolebao tokom celog januara što me je na kraju koštalo dobrih 100km manjka, i tako dalje. pa bih morao da se vratim ovako na preskok 10 po 10 godina čisto da ostatak planete shvati otkud ja tu uopšte.

4)
najavljeno je puno lošije vreme narednih dana, a nakon dva dana odmora ova topla sreda mi je baš lepo čučnula pa sam jutros odjurio sat i po uzbrdo da malo protegnem noge i podsetim ih onog što se zvalo trčanje. gore na brdu nađoh pored puta udarenu lovačku kerušu pa sam je odvukao u stranu i "sahranjivao" lišćem tako da mi u stvari dan i nije započeo baš tako raspoloženo kako sam zamislio, ali jbg. sad smo u fazi pregovora da li da odemo na vožnju trkačkim biciklama po ravnijim putevima ili MTBajkovima po brdima, što je u krajnjem slučaju svejedno, bitno je provesti par sati na vetru što dalje od grada i izduvati ovaj smog iz lobanje.

Nema komentara:

Objavi komentar