na kompjuter mi je spojen korisnički profil na Polar stranici koji mi je u satu M400 a na laptopu mi je drugi profil koji trči sa štopericom V800
i sad sam se "setio" da bih opet morao da ispred sebe popalim paralelno oba jer sedim na "pogrešnom" monitoru, a mrzi me
jeste da me zanima kako mi se TAČNO kretala frekvencija koraka tokom polumaratona, i gde me je tačno varao osećaj jer sam svo vreme pokušavao da trčim malo "krupnije" a ne da vrtim nogama u prazno
to bi bio neki trening snage, kao kad na bicikli uzbrdo voziš veliku šajbnu
no sećam se da sam nakon drugih ili trećih 5km stisnuo LAP i video prosek koraka 93 (186) i pomislio boktemazo pa ja opet "vrtim" a mislio sam da trčim puno ležernije, lenje, lenjije, kako se kaže uopšte?
a zanima me i profil staze kud sam nakon polumaratona vozio neku MTB kršinu od drugarice tih 84km uz Vrbanju i nazad, jer je u odlasku duvao vetar u leđa pa mi nije delovalo naročito UZbrdo, a u povratku me "ubio" vetar spreda pa mi nije ni to delovalo NIzbrdo, a opet nemoguće je da postoji reka koja 42 kilometra teče po ravnici :-)
ne znam ni šta bih napisao o trci
na start smo krenuli na vreme, ali sam na pola puta primetio da sam između desetak sitnih zadataka oko bicikli (petljanja sa ključevima pumpom imbusima sajlama bidonima) zaboravio da promenim patike!!!!!
nisam zaboravio ni puls traku ni sat ni traku za glavu ni da uzmem one manje lakše naočari koje mi ne skaču po nosu, čak sam preturao po torbi tražeći ONE NEKE najtanje čarape koje su mi na zadnjih nekoliko trka baš odgovarale, i kad sam primetio da mi noga sa tim čarapama kroz patike šeta kao u čamcima, pogledao dole i shvatio da sam u pola broja širim patikama u kojima sam dovezao auto...
udarac po čelu, rekoh Loli da ide na start a da ću ja požuriti
sprint kontra trotoarom pa kroz kružni tok levom stranom uz ivicu pa na brdo pa sa brda u rupu pred zgradu pa bip bip otvori auto preobuj se pa sprint na start
anegdota u anegdoti
stoji policajac na raskrsnici i reguliše promet, ja letim prema njemu kao raketa a on me gleda razrogačenih očiju kao nekog kamikazu-samoubicu koji će se u njega spucati sa prslukom od dinamita, kočim na pola metra ispred njega i vičem GDE JE START OVOG MARATONA, GDE JE ROBNA KUĆA?
tek će on ni pet ni šest KOJA ROBNA KUĆA???
ja u šoku, kako bre koja robna kuća, šta je ovo banja luka ili tokio?
reče mi da probam ONOM ULICOM a ja opet kontra kroz aute pa iz dve leve u dve desne trake i nakon par blokova začuh zvuk sa razglasa iz zone starta
dok sam vezao biciklu za banderu već je bilo 9:58 i u tom času ugledavam Zdravka koji je trebao da bude zec na 1h30 ali mu je pukao balon (gle simbolike hehehe) i odahnuh
naime negde je pisalo start u 9, za štafete u 9:20, a negde je pisalo start elitnih trkača u 9 a start polumaratona u 9:15, i odmah sam shvatio da imam 15 minuta za predah
nisam potrčao ni metra, samo sam se razgibavao i odmarao do Starta
od početka su mi bile teške noge (a to NIJE od bicikle, jer bicikla uvek učini da se razletim kao mušica, ovo je bio neki drugi zamor) i nije mi trebalo ni kilometar da shvatim da će ovo biti dan za neko mrtvačko tempo trčanje
kad sam već tu, barem da se mnogo ne mučim
uhvatio sam neki ritam koji mi je delovao bliži maratonu nego polumaratonu, pulsevi su bili niski, ali mi se jednostavno nije trčalo brže, ni glavi ni nogama
pred kraj sam samo malo pojačao, ne znam ni zašto
nešto je čudno oko ovog prolaznog vremena, očigledno nije tačno na km10 ili su dotle uračunali vreme od starta a ne od prolaska čipa kroz start pa su to nadoknadili kasnije, nemam pojma
uglavnom ja sam ušao 40-ti, a od sledećih 40 na spisku sam u drugom delu trke prošao njih 28, iz čega dođemo do zaključka da je 70% trkača platilo glavom neopreznost odnosno nesposobnost da na vreme primete da je dan prevruć i da se startna euforija mora barem prepoloviti
posle trke sam seo na biciklu pa pratio malo jednog malo drugog bulevarom napred-nazad dok nije naišla Lola pa malo s njom i onda smo seli na trg i pojeli ćevape i popili pivo pa još jedno pa još jedno i tu je počeo rok koncert i malo smo se njihali pa seli na bicikle i otišli kući.
njoj se prispavalo a ja sam se tek tad razbudio, seo na biciklu i otišao na izlet
skoro svo vreme sam držao brzine između 24 i 30 km/h što je vrlo dobro imajući u vidu mtb od 16kg i kramponke i visok volan i obične patike koje klizaju po pedalama
preko svega nisam poneo bici gaće nego sam se žuljao u onim biciklističkim-za-trčanje bez umetka, a nisam imao ni rukavice pa su mi šake trnule na svakih par kilometara jer je guma na guvernali bila jako tanka i kruta
a zadnjih 30km sam crko od gladi :-)
pa sam samo pio vodu da razblažim taj osećaj, ali baš i nije puno pomoglo
ukupno u nedelju bicikle i trčanja oko 120km
još da sam se malo okupao u Vrbasu i eto poluAjronmena na mtb-u
Nema komentara:
Objavi komentar