utorak, 16. svibnja 2017.

kraće

nakon što sam bio uhvatio takav raspored da sam utorkom nakon trke išao u brda, danas sam udario malu promenu jer se od ovog polumaratona u Banja Luci nisam skoro uopšte umorio kao od prethodnih trka.

to je ona ista situacija da kada si za trku umoran ili neraspoložen ili ti nešto ne "legne", onda je otrčiš sa 90% i zbog toga se od nje ne umoriš nešto dodatno. pa se logično brže i oporaviš nakon 24h i 48h.

zato sam danas nekako osetio da nisam onoliko umoran kao ranijih utoraka, pa sam umesto laganog trčanja po brdima uz pomoć planinarskih štapova danas otišao na nešto kraće a jače, bez štapova.

umesto 1000m uspona sam imao samo +500 -500, što znači da mi je prosečan nagib bio samo 7.7% mada taj prosek ne govori ama baš ništa obzirom da sam imao 4 puta 500m (asfalt) i još nekoliko puta po par stotina metara (trava) ravnog, pa se sva "vertikalnost" sabila u onih preostalih 10-ak km.

neko mora da pretrči 50km da bi se usrećio, neko mora da nabije određeni prosek, a meni je zanimljivo čas jedno čas treće, pa sam na kraju dana evo baš zadovoljan. pre mesec dana nije bilo šanse da ovako jako ustrčim uz ovoliko strme kamenjare. 

ovo je bio vrlo mali korak za mene, a još manji za čovečanstvo.



Nema komentara:

Objavi komentar