ayrton

kad se samo setim kako sam se radovao tog prvog maja u 14h18 kada je helikopter sa tv kamerom nadletao stazu i kada se učinilo da se kaciga Ayrtona Senne pomerila sa jedne strane na drugu - živ je, pomera glavu, živ jeeee !!!!!!!!!!

njegova smrt je potpuno zasenila smrt kolege Rolanda Ratzenbergera koji je dan ranije poginuo na istoj stazi prilikom kvalifikacija. malo je poznata činjenica da je nakon havarije u Ayrtonovom bolidu pronađena umotana zastava Austrije koju je planirao da razvije nakon trke i da tako s njom odveze počasni krug. nisam sujeveran ali neki pesnik u meni se mršti na ideju da je samo 24h nakon smrti Ratzenbergera, Senna "odneo" njegovu zastavu negde gore.

što se tiče Požege, nas troje smo se proveli na skroz različite načine. ja sam trčao 2.5 minuta sporije nego prošle godine, to mu dođe 150 sekundi dakle 10 sek/km sporije, Lola je trčala dva minuta brže, a Jovičić je trčao jedan sat i par minuta sporije nego prošle godine, obzirom da prošle godine nije ni trčao. dakle podijum ide Lola pa Ja pa Dalibor, pošteno.

za razliku od protekle godine kada sam jutro nakon trke išao da trčim po Požeškim brdima 21km, danas sam prepešačio 6km + 7km a evo posle ručka ćemo malo na bicikle da iscentrifugiramo nakupljeni otrov u nogama. trčanje je dakle toksično za organizam, poput alkohola, eto objašnjenja zašto mnogi brkaju ta dva. 

još jedna zanimljivost sa trke je da sam oborio rekord u kadenci, naime tokom tih 1:05:05 sam imao prosečnu frekvenciju koraka od 188, odnosno 94 dvokoraka po minutu. to bi ovako, proizvoljnim paranaučnim zaključkom, moglo da se objasni da sam bio odmoran, ali da nisam imao snage za duže korake. kad budem imao snage neću biti odmoran, pa od dva zla biraj manje, a u međuvremenu će se već pojaviti i neko treće zlo.