srijeda, 3. svibnja 2017.

maj

maj je počeo odmaranjem, ne znam da li to valja ili ne valja.
sat i po lagane vožnjice u društvu, i nešto malo raduckanja po kući.
juče sam bio još uvek delimično umoran od trke, to je onaj "drugi dan posle" kada većina netreniranih trkača oseća najveće bolove, a oni dobro utrenirani već nastavljaju dalje sa novim treninzima.

znajući iz iskustva da mi je nekoliko pokušaja preteških treninga propalo i završilo se na pola, kada sam "prerano hteo previše", za juče sam smislio plan BE. na bicikl pony (što ga Milijana gony) sam stavio ta-daaaammmm... štapove!
parkirao biciklu na 4km od kuće u podnožju uspona, zašrafio ona 3 dela štapova na pravu visinu, i krenuo lagano.

ideja je bila da napravim 1000m uspona.
prvi uspon na brdo je oko 200m nadmorske razlike, odatle imam 150m nizbrdo da se spustim na reku Gradac, i odatle pak imam nešto manje od kilometar strme staze do vrha stepenica iznad Manastira.

stepenice su naravno neprijatelj trčanja, jer moraš previše da odižeš nogu da ne bi zapinjao vrhom patike, pa se brže "trči" po zemlji/kamenju odmah uz stepenice. tako ujedno možeš i da prilagođavaš dužinu koraka, dok su na stepenicama koraci nekad prekratki nekad previsoki i uglavnom skoro nikada baš idealna mera.

tu sam se popeo i spustio dva puta, s tim da sam odustao od spusta NIZ stepenice jer sam shvatio da je to brzina od 5-6 km/h na ovakvom treningu, pa sam izabrao spust asfaltom koji je kilometar duži. trka je nešto drugo, tu te neće biti briga da li ćeš natuckati neke mišiće tetive pete stopala palčeve žuljeve i ostalo, ali na treningu pa koji još treba da bude "najlakši mogući za ovoliki uspon" to mi nije potrebno.

ta dva najveća uspona sam otrčao tako što sam prvi put trčao SVE, koliko god mi koraci bili kratki, a drugi put sam uspešačio uz najoštriji deo a ostatak trčao, da bih uporedio vreme. očekivano razlika i nije bila neka, 20-ak sekundi, a drugi uspon bi ionako bio sporiji po prirodi stvari, pa je i to ispao dobar test i otrežnjenje pred eventualne planinske trke. nekad te tih 20 sekundi koštaju da držiš priključak nekoj grupi sa kojom bi najradije trčao, pa to platiš u minutima i minutima kasnije kada se premoriš.

elem nakon ta dva previše oštra uspona za moju trenutnu formu, a i za trenutni stepen umora, ostatak planirane "visinske hiljadarke" sam otrčao na blažim stazama unutar 10-20% nagiba, a oni segmenti od 30% će da sačekaju neke bolje dane.

nisam još sabrao kilometraže za april, nisam objasnio zašto sam trčao trku u Požegi baš onako kako sam je trčao, a usput sam i sanjao nešto u najmanju ruku spektakularno. kad bi napadao metar snega i sve zavejao, a dan se skratio na nekoliko sati, imao bih puno više vremena nego ovako. a plan je da se u subotu već spakujemo i odemo za Krašić.


Polar je rekao +1055m -1050m, a Strava je rekla +1100 -1100m, uglavnom prešao sam hiljadu, ostalo nije važno. a danas me bole listovi :-)

Nema komentara:

Objavi komentar