A IZMEĐU REDOVA SE VALJDA NAĐE I NEŠTO VREDNO PATNJE KOJU DONOSI ČITANJE
došlo je vreme da moram da izračunam koliko je prošlo od povratka trčanju, što znači da je već podosta prošlo.
20. 03. je bio onaj dan kad sam nakon nekoliko dužih šetnji prikupio hrabrost i otrčao sa Lolom 6km njenim tempom, svo vreme u paničnom strahu da se ne sapletem i ne padnem, ugrožavajući tek priraslu ključnu kost.
to je bio ponedeljak, dakle prekosutra će biti 8 nedelja.
na prvu trku sam otišao 01.04. i nakon toga smo svakog sledećeg vikenda bili na nekoj trci, nijedan nismo propustili.
u početku nisam ni pomišljao na polumaratone, to mi je bilo i više od Dužine.
rame me je bolelo nakon 20-ak minuta trčanja, pa nakon pola sata, i sada smo stigli negde između sat i po i dva sata.
još ako nešto radim oko kuće, i na sve to se dodatno naoblači i promeni vreme, dva dana jakih bolova mi je zagarantovano.
zato sam na dva planinska trčanja nosio štapove, da mi rame ne "nosi" težinu ruke nego da je oslanjam na zemlju.
ne računajući kraće trke, i one sa brdskim profilima, kao repere imam dva polumaratona.
prvi samo 2 nedelje nakon početka trčkaranja, i drugi nakon 5 nedelja.
treći će biti sutra, nakon 8 nedelja:
jagodina 1h37'
beograd 1h34'
banja luka ????
neke nagoveštaje povratka starim brzinama sam već imao i mnogo im se obradovao.
pod "stare brzine" mislim na one potrebne da pretrčiš polumaraton za 1h30'.
cele prošle godine sam se mučio i prosto mi se tako namestilo da sam na svakom polumaratonu imao neki problem, slabost, premor, brda + tropsku vrućinu, ili već neki šesti usporavajući faktor.
par puta sam utrčao u cilj ispod 90' i to je sve.
iskreno ne verujem da sam se već "vratio" tamo gde sam tavorio celu prošlu godinu, jesam u Požegi trčao 4'10'' prosek ali staza je u blagom padu, jesam u Krašiću između svih onih strmih brda trčao neke ravne kilometre po 4'16'', ali ipak ne mislim da mogu da spojim toliko monotonih ravnih kilometara da bih završio maraton tim brzinom.
opet, nadam se da ću biti bar malo brži nego u Beogradu, ti bi bila lepa motivacija za nastavak godine. bio bih razočaran sa 1h34-1h35, "nit-nit" sa 1h33, spokojan i zadovoljan sa 1h32, i oduševljen sa 1h30-1h31 mada nisam baš sklon verovanju u čuda.
prošle godine sam sve prolećne i letnje polumaratone trčao u asics hyper tri patikama, koje su jako udobne sa svojih samo 190 grama, pa sam kupio još jedan par misleći da ću u njima možda čak i Plitvice trčati. na kraju ipak nisam skupio hrabrosti, i mislim da sam se zeznuo, ali šta je tu je.
u krašiću sam pre 6 dana opet nosio onaj stari par, jer nije da baš od ove poluSezone nešto bogzna očekujem. sve se ovo na papiru zovu Trke ali u stvari su samo tempo treninzi. stoga nisam nešto ni euforičan da bih se opremao kao za trke Formule.
s jedne strane bio bih sebi smešan da uzmem najbolju obuću pa da sutra nešto uprskam, a opet, ako se radi o 5-6 sekundi po kilometru koje me mogu učiniti nezadovoljnim ili presrećnim, zašto ne iskoristiti sve prednosti koje mogu?
sve se svede na to koliko sebe ozbiljno shvatamo, i koliko očekujemo.
šta je bolje, očekivati malo više, ili malo manje?
i kako unapred znati šta je više a šta manje, ako smo u fazi života u kojoj se u nečemu menjamo na svakih 7 dana pa ne možemo tačno da odredimo tu neku srednju tačku?
Nema komentara:
Objavi komentar