42

Opet taj zlokoban broj, pao mi s neba pa u rebra.
Plan je barem bio jednostavan: kroz 2017 ću proći drukčije, jer mi je isuviše neuobičajeno započela (prelomom).
Taj Plan je bio da na Plitvicama idem 21km, i na Sljemenskom 1 krug (14km), neovisno od toga da li bih našao neku štafetu ili išao solo.
A do jeseni bih video, ako bih na nekom kolu Treking Lige otrčao neku dužu stazu od preko 3h, onda bih razmišljao najesen o maratonima, a ako ne, onda ništa. Nigde ne gori. Neko više voli trčati 42km nego 21km, ja više volim trčati po 4'20'' nego po 4'40''.
I onda mi se pojavila ta kob 42-jke u vidu ponuđenog broja za Plitvice.
Hajde što bi mi bila velika čast da to prihvatim, ali to MNOGO komplikuje par stvari.

1)
Ne bih mogao da trčim ni pomenutih 4'20'' ni 4'40''/km već bih ga u ovoj formi i sa poslednjom Dužinom pre pola godine teško završio i za 3.5 sata. Opet, provod je provod i ako ti se nigde ne žuri možeš i lagano, šta fali. Štaviše brojnije je društvo "tamo pozadi".
2)
Ako bih početkom Juna otrčao dužinu od 42km sa 700-ak metara uspona, šta bi mi onda falilo da mesec dana nakon toga otrčim i Sljemenski? Isto kao i na Plitvicama, ni na Sljemenu ne bih mogao da živim od stare slave niti da završim u prvih 5, ali opet, da nema osmog, jedanaestog, koga bi pobedila prva petorica? Ne moraš uvek biti skakač na šahovskoj tabli, budi ponekad i pijun, čisto da vidiš kako i to izgleda.
1+2=3)
To bi mi skroz-naskroz promenilo Plan.

Plan je imao i jednu "bezobraznu" kvaku.
Obzirom da su zaista preterali sa cenama startnine (44€ još 4 dana pa zatvaranje prijava), i da je na Plitvicama UVEK TOTALNI HAOS sa podizanjem brojeva, a da su ove godine pomerili start sa 10 na 9 ujutru (!!!!!), plan mi je bio da trčim 21km sa starim brojem od prošle godine.

ZAŠTO?
Ne zato što nemam 44€, nego jer me ta satnica prisiljava da dođem(o) dan ranije, a ove godine imamo neki problem kod kuće i pokušavamo da na svaku trku odemo što kasnije i da se vratimo što ranije.
Dan ranije bi otišli do Samobora u našu "bazu", u nedelju ujutru u 6 krenemo na Plitvice, tamo smo do 8, pogledam kao i uvek na 100m dugačak red očajnika koji čekaju da uzmu broj i od kojih polovina to neće ni dočekati (zadnji put je pored mene trčao momak, kaže "nemam broj, nisam stigao da uzmem startni paket"), malo se zagrejem i krenem.

DALJE:
Prednost opcije "bez startnog paketa" ti osim uštede vremena na prijavljivanje i podizanje broja donosi i slobodu pre i nakon trke. Kad već dobiješ bon za pasta party a ti dođi dan ranije, pa iz apartmana idi digni brojeve, pa odatle na večeru, pa opet nazad 15km u apartman, pa sutra posle trke sa bonom za ručak idi 2km nizbrdo da bi opet stajao u redu dva sata jer je dve hiljade rekreativaca sa trke 5km čekalo da se završi MARATON da bi baš tada otišli na ručak, a to što si trčao 3-4-5 sati i što ti se ne stoji u redu, ko te ....
Pa nazad 2km uzbrdo na proglašenje, pa nazad 1.5km nizbrdo do parkinga... aaaaaaaa!!!! Nema Plitvica bez 50km na nogama, minimum. Na tih par sati pešačenja dodaj kišu i blato kao pre par godina i užitak je potpun.
Vredi li toliko zajebancije još jedna medalja u nizu, i još jedna ista majica kakve već imam tri?

Koja je cena slobode da dođeš otrčiš i odeš?
Ionako ćeš na Stravi imati plasman i rezultat, i gledati svoju tačku u Flyby's kako se pomiče među hiljadu ljudi.
Ako ti na 10-om kilometru onaj što stoji pored čip-tepiha vikne
- A broj??, ti mu odvikneš
- Nisam stigao da podignem, tristaosamdes'jedanaes'! Onda on dobaci
- Ali nemaš čip, džabe trčiš!, a ti mu već iz daljine raširenih ruku kažeš
- A jbg!!!!
Dok vi umorni i nadrkani stojite u redu za ručak, ja sam već dočekao prvih 5 maratonki, seo u auto, i hrlim nazad ka laptopu da pišem blog.
Eto to je bio moj "SAVŠRENI PLAN" :-)
A sad izgleda da će propasti?