trke

nakon nekoliko trka kojima nisam bio zadovoljan, napokon jedna kojom jesam.
ne radi se ni o rezultatu, ni o plasmanu, ni o prosečnoj brzini, ni o nekom konkretnom konkurentu kojeg sam pobedio ili nisam.
radi se o načinu na koji sam otrčao, i koliko sam zadovoljan Sobom.

nekako sam imao utisak da sam izgubio osećaj za savršen raspored snage.
štaviše, DALEKO od savršenog sam (bio) stigao, i još dalje.
kratka rekapitulacija Trka ove godine, nakon skidanja utega sa ramena/leđa:

novi sad 10.3 km, više manje ok.
bio sam zatečen visokim pulsevima međutim sve je ostalo isto do kraja, ista brzina, isti osećaj, kratak napad panike negde oko 8-9 km oću pući neću pući i srećom stigoh u cilj par sekundi pre nego što sam se raspao.

jagodina 20.7 km, raspao se.
nije mi delovalo teško, noge onako fifti-fifti, nit umorne ni friške ali bože moj, ni ritam nije bio ubitačan. i od pola trke buuummmm ode sve pod zemlju. kilometar za kilometrom sve sporiji i sve teži, ne možeš da odustaneš jer je povratak ionako ka cilju pa bih čak i nakon odustajanja morao da prepešačim isti put. plan je bio da trčimo neku kraću trku dan ranije, to je propalo zbog posla, u jagodini je moglo da se prijavi na dan trke, i jbg...

treking liga u kragujevcu, 14 km
nisam trčao ni 15 dana nakon povrede a već mi se smučilo ravno i tempo i asfalt i drži ovu brzinu drži onu kadencu. mislio sam da godinama neću smeti da se lomatam po kamenju i korenju zbog straha od pada ali eto, loše sam mislio.
ne mogu reći da sam se raspao, ali sam se premorio negde oko 1h u trci od 1h20'. bolne noge, grimasa na licu, nisam tako zamišljao prve trke ove godine, ali šta ćeš, na treking ligi nema ravnog :-)

beogradski polumaraton 21.4 km
(2017. je već uveliko zaslužila naziv Godina Pogrešno Izmerenih Staza)
tu sam uhvatio fini ritam, u par navrata se kolebao "da li je to to" i kad je bilo najpotrebnije na 18-om kilometru shvatio da imam taman toliko snage da malo pojačam u zadnja najteža 3 kilometra.

velika - požega, 15.6 km
prva tačno izmerena trka, ista staza kao prošle godine, opet sam se redovno prijavio, doputovali veče ranije, uzeli brojeve ujutru, opet sam krenuo kao da je trka na 10km i opet se mučio u zadnjih 20-ak minuta. kao i u novom sadu, jeste mi delovalo da malo "izvlačim" iz sebe neki ritam koji je onako "zahtevan" ali ovaj put mi se nije posrećilo da izdržim do kraja na 105% od osećaja "to je to".

tada sam zaključio da se raspadam na trkama koje trčim redovno prijavljen, a da dobro završim samo one trke koje trčim sa brojem od prošle godine :-)
(napomena - NE zato što nemam novca, nego jer zaseru sa zatvaranjem prijava unapred i ne možeš da dođeš na dan trke i uzmeš broj)

šesti uzastopni vikend, dolinom kardinala, 21.7 km
i ovo su najavili kao Polumaraton ali su barem na startu pošteno rekli kako nisu mogli da "uknape" stazu i da je half malo duži, a trka na 11km nešto kraća.
e ovaj put sam krenuo kako treba, i sve je ispalo savršeno. staza je bila brutalna za kriterijum prosečnog asfaltnog polumaratona, i morao si da kreneš sa velikom rezervom, da bi je sačuvao do kraja. već od 4-5-og kilometra sam počeo da polako prolazim ljude i do kraja se pomerio na 9. mesto.

preko +330 -330 metara uspona i spusta sam imao isto vreme u cilju kao u jagodini koja je od planina imala 2 nadvožnjaka preko autoputa, i bila tačno kilometar kraća!
to se zove opipljiv napredak.