bajk

obzirom da je umornim nogama lakše sedeti nego trčati, juče me je život poslao na biciklu. sat i po predvečernjeg kotrljanja. ajmo negde gde je hladovina i naravno svuda je vruće (36°) i sparina. na jezeru je pirkao vetrić ali i on vruć. poneli vodu iz frižidera koja je nakon 45 minuta naravno bila vruća. polivali se toplom vodom. eto ko je izmislio toplu vodu. biciklisti. u nogama ista ona balvanska blokada kao i na trčanjima. vozim 25 na sat a osećaj je kao da se naprežem za 32. nešto neće. to je tebi od štresa, reko bi onaj švabo. ne verujem u štress bajo moj, to je izgovor za slabiće. odavno nisam čuo reč slabić. odomaćilo se ono pička. čak i kad među sobom pričaju polupoznanici. eventualno par slova zamene tačkicama ili zvezdicama. pi... pi*ka. pa ne znam, tako mi još gluplje izgleda. tačkice su bolje od zvezdica. da li će sale potrčati do jeseni, kako će se ovaj period umora odraziti na brzinu i snagu, to su trenutna pitanja. u samo dve godine se izazov da istrčim "za kraj" još jedan maraton ispod 3h promenio u izazov halfa ispod 1h30. jesenas izazov možda otkliza u 5km ispod 20 minuta ili kilometar ispod 4 minuta. negde je neko otpustio ručnu koju je dugo držao, ili je izvukao kamen ispod točka i sad se kamion zaleteo nizbdo. dok ne počne da se prevrće iliti tumba, dobro je.