mudža

ovo je bilo toliko smešno da sam u trenu poželeo da aktiviram fejs profil samo da bi što više ljudi moglo da uživa u vicu. naravno da kod mene ne dolaze samo starlete i čirslidersice, nego dolaze i tetke, tetkice, mame iz grada mame sa sela, ovakve onakve, dođu sa brkovima ko kraljević marko pa kažu došla sam da počupam obrve a ja ono u fazonu ko će ti primetiti obrve pored tako rasnih brkova sestro slatka.

danas dolazi bukvalno mudžahedin. znao sam da je upisano muško ime ali kad sam ga video na vratima samo čekam da digne majicu a ispod sav obložen dinamitom i da nas sve raznese kao splačine.

legao momak od nekih 30-ak godina i kaže ja sam dolazio kad je ona žena radila, ona meni dâ dva tufera od vate i ja to držim preko očiju jer mi smeta svetlost. oćeš suve oćeš mokre oću suve ja mu dam dva komadića vate i krenem da radim. bože blagi. on je trljao oči, šmrktao, kijao, mislim dolaze mi i muškarci svih profila, naravno samo 5% u odnosu na količinu žena, ali ono, otrpe, bože moj, kako bi se bavio sportom ako plačeš od svakog bola. od onih 95% žena samo svaka trideseta pusti kap u ćošku oka, i to je skroz naskroz normalna reakcija na bol kad nekom čupaš obrve, naročito one zalutale nisko na kapku.

i tako ja čupao i čupao, nikad kraja, on trljao oči, ona vata se rasipala i svu mu bradu našarala kao da su ga gađali šećernom vunom, kija stenje mršti se, e to što se mršti je najveći problem jer se skroz izobliče i zgužvaju obrve i nemaš pojma dokle da čupaš i kakva će linija ostati kad završiš. pritom mi je pokazao liniju koja je ladno kao kod onih tanjih ženskih, a ne kod većine uobičajenih koje vole prirodan oblik.

pored kose po zulufima i čelu tone dlaka kao morsku travu da si posadio, bradurina neka poluraspletena na razdeljak, brkovi pa iznad brkova po obrazima sve dlaka do dlake, zašto taj čupa obrve i kako je došao na tu ideju ostaće misterija.

utom zvoni telefon i baš Mama zove, pita šta radiš, rekoh evo oboje imamo posla, ja neke obrve, a tako sam poželeo da kažem EVO NEKI MUDŽAHEDIN MI JECA U KRILU A JA GA ODOZGO MAZIM I TEŠIM KAO KOSOVKA DEVOJKA :-D

da blog ostane sportski, u pauzi od posla sam ubacio nešto u kljun i zaleteo se biciklom do ruba šireg centra, da bih odatle otrčao onih mojih 4 x 800~900m uzbrdo. međutim pogodio sam crveni talas, pokušao okolo, izgubio nekoliko minuta, onda sat nije hteo da uhvati GPS i u trenu kada sam trebao da stisnem START shvatio sam da imam 50 minuta za taj trening koji traje oko 1h05, a kašnjenje nije dolazilo u obzir.

jednostavno sam se toliko oneraspoložio da mi nije ni palo na pamet da na brzaka izmislim neki PLAN B. mogao sam možda da lupim neke promene 300-200 ili 100-100 nebitno, i da u trku vidim koliko ću imati fore da uradim u tih 50-ak minuta. međutim bio sam toliko mnogo razočaran i rezigniran da mi ništa drugo nije palo na pamet osim da se onako u opremi za trčanje lagano provozam biciklom tih 50 minuta i da se vratim kući. jbg.