subota, 1. srpnja 2017.

korak ispred

Sad ću nekoliko sati pred današnju trku da napišem par redova o prethodnoj, eto što ti je savršeni tajming! Baš sam nedavno s nekim razgovarao o Bruksovom modelu ST5 i taj neko mi reče da su mu preširoke. Meni su se dopale na prvo probanje upravo zato jer su široke, i odmah sam uzeo i Glycerin i Cascadia i Flow i Cadence i T6, s tim da sam ova zadnja 3 modela uzeo pola broja manje pogrešno misleći da će mi iz nekog razloga tako čvršće stajati na stopalu umesto da malo "šetaju" naokolo. Elem te ST5 mi nekako nikada nisu baš "sjele". Kao da im je đon pretanak, kao da sam bos na asfaltu, takav neki osećaj. Pokušavao sam sa raznim ulošcima ali ne vredi. Divio sam se ljudima koji u njima mogu da pretabaju ceo maraton, naročito nakon 180km bicikle na ironman-u kada su stopala već načeta.

Tablica kaže da imaju nekih 750-ak kilometara ali obzirom da su bile tako spljeskane od prvog dana, ne mogu da ocenim da li su se dodatno stabale tj spljoštile. Udobne su za šetanje ali ne po trailovima jer nemaju gotovo nikakvu šaru na đonu, pa kad sam prošle godine u njima krenuo na Međeda u alpinističkoj ekspediciji sa AK Sljeme, umalo sam sa nekog strmog nagiba proklizao na prhkoj zemlji i sleteo u ambis. U njima sam vozio auto kad smo krenuli u Brčko.

Brčko ću zapamtiti kao trku sa jako zanimljivom stazom jer tih 10km u svakoj četvrtini imaju po jedno primetno ulegnuće/podvožnjak, i to bi trebala da bude upravo staza kakvu volim. Vrućina i sparina, 8 kilometara skakutanja pa na zadnjem pravcu hvataš ove što su popucali. I sve je bilo tako osim što mi je stalno osećaj bio da idem presporo, odnosno da se previše naprežem za konkretne brzine. Napor kao na ceneru a brzine kao na polumaratonu. Jednostavno nisam bio pripremljen na takav scenario. Iako sam u 7-8-om kilometru prolazio na svakih nekoliko stotina metara po jednog trkača ispred, video sam da me čeka ukupan prosek od smešnih 4'15''-4'18''/km i bilo mi je muka od same pomisli da protrčim ispod ciljnog semafora koji pokazuje više od 42 minuta! Pa sam fino zaustavio štopericu na 8km i prošetao se do cilja, taman sam stigao kada i Lola :-)

To je bio drugi trening u toku dana, jer sam sat pre trke išao u obilazak grada, kaskajući sa telefonom u ruci i fotkajući sve i svašta. Imao sam i sat vremena vožnje biciklom ujutru, ako se i to računa. Naravno svako rastrčavanje je otpalo jer smo doslovno iz cilja odšetali do auta i malo se pljusnuli, pa požurili za Novi Sad.

Tamo smo se parkirali na 20m od staze maratona a ja sam se obukao i krenuo po stazi da tražim društvo. Nekako sam spazio Zokija Radičanina u suprotnom pravcu pa sam okrenuo za 180° i dojurio do njega, pa smo nastavili do cilja njegovog maratona, poslednjih 5km. Onda sam u cilju okrenuo nazad stazom dok nisam sreo Kumu, pa sam i sa njom otrčao njen zadnji kilometar. Onda sam otrčao do auta da bih ga preparkirao negde bliže centru, i dok sam trčao (E O OVOME SE RADI CEO BLOG) pomislio sam vau čoveče kako su mi se "razvezale" noge, da me sad pustiš na onu stazu u Brčkom istrčao bih brže nego u ono mlitavo popodne pre 6 sati.

Eto, a celog života pričam kako mi ne ide to noćno, kako posrćem po stazi. Očito mi se u Brčkom uključio adrenalin, i fino me držao do iza 03 ujutru kada smo dokrajčili pizze nakon Bajaginog koncerta na Trgu slobode. Sutradan sam otišao na trčanje iz NS do Iriškog Venca, i po svoj prilici pokupio jednu mikro-sunčanicu, obzirom da mi se naredna dva dana nešto mantalo po glavi.

Kad sam sređivao podatke tog burnog vikenda, nisam mogao da se setim u kojim patikama sam trčao u NS. Asics hyper-tri su bile mokre od cenera, a Noosa 10 su onako krute, oštre, nesavitljive, i ne možeš da ih nosiš ako nisi 100% odmoran, primetio bih da se "lepe" za onaj tartan da sam bio u njima. A nema šanse da sam trčao u Brooks ST5 o kojima sam počeo blog, mislim da sam poslednji put u njima trčao kada sam se sa Žabljaka po kiši spustio do Đurđevića Tare, u fazonu neka kisnu boli me uvo što pre istrule pre ću ih baciti.

I gle čuda, kad me je pre par dana Dalibor tagovao na slici sa Noćnog, ja vidim sebe u ST5-icama!!!??? Pa kako je moguće da sam se u tim patikama osećao tako skočno, lagan i brz, uopšte ih nisam osećao na nogama. Misterija će gotovo sigurno ostati nerazrešena, jer objašnjenje zaista nemam. Jeste da mi u njima stoje oni mekani lepi ulošci iz Flow bruksica, koji daju osećaj trčanja po oblacima, ali teško da baš mogu da ožive mrtvog konja.


Nema komentara:

Objavi komentar