trka?

juče sam četvrti ili peti put trčao trku od Struganika do Mionice.
radi se o manifestaciji povodom dana Živojina Mišića, a iz istorije sam imao keca pa guglajte ako vas više zanima.
uglavnom on se rodio u nekom selu u brdima i od njegove rodne kuće do centra grada ima nekih 9.4 km
prošle godine sam to istrčao prosekom 3'54"/km, a ove godine sam stao tačno na 8 km i u tom trenutku sam imao prosek 4'04''/km, koji bi do kraja bio 4'05''/km jer sam držao nekih 4'10'' - 4'12'' ritam

nisam bio zadovoljan
NIČIM
krenuo sam onako kako sam mislio da je lagano jer je prvi kilometar oštar uspon, onda sam na zaravnjenju već prestizao zaletače i nizbrdo uhvatio neku poziciju koju sam držao sve do kraja
iza mene je nastala pustoš jer kad sam stao, i pogledao unazad, ceo pravac ulaska u grad je bio prazan, dakle čitav kilometar nije bilo nikog

ispred mene je neki u crvenim gaćama prešao nekog u beloj majici i otišao napred, pa sam tog u crvenim gaćama i jednog plavog stalno video na 200m ispred, dok je ovaj u beloj majici bio na 150 pa na 100 i na kraju sam mu prišao na 50-60m i delovalo je da trčimo sličnom brzinom taj predzadnji kilometar

ne znam, možda me je poremetilo to što nikog ne stižem
ili me je najviše omeo sat
da nisam ZNAO da trčim 4'10''/km možda bih bio super-zadovoljan što nekog stižem, makar tako malo po malo
ovako sam bio previše razočaran svime čime sam mogao da budem razočaran
pogledao sam na sat i video da sam prešao 7.93km i prosto osetio neko olakšanje, uraaaa evo predivne mogućnosti da stanem za 70 metara nakon što zaokružim cifru

nisam bio ni pripremljen unapred pa nisam mogao da se setim da li je trka 9.6km ili 10.6km kad ono eto bila je 9.4km.
možda da sam znao da je cilj na samo 1400m, možda bih i trčao do kraja
nisam bio u nekim baš bolovima, mislim, nikom nije prijatan poslednji kilometar ako si trčao tako ravnomerno bez previše čuvanja, odnosno svo čuvanje se pokazalo kao nedovoljno

tako sam nakon Brčkog (10km) i Mionice (9.4km) ove godine već uknjižio dve trke od 8km

tokom trke nisam uzimao u obzir ni činjenicu da sam zadnjih dana jedva trčao po par km dnevno i na svakom treningu "odustao", a želja za trčanjem mi se vratila jedan dan prerano pa sam u subotu ujutru otrčao 12km brdskog tempa a popodne se provozao biciklom 30km PLUS otrčao neki nemogući kratak trail kroz kamenolom

PLUS smo do Mionice otišli tih 20km biciklama, Lola na mtb-u a ja na onoj poniki sa 3 brzine i točkovima 26''

tako da, realno tih 10'' po kilometru što sam išao sporije nego prošle godine, od toga je deo jer sam imao predugu pauzu (u februaru prelom a u julu ova promena na poslu) a deo od te količine aerobika u zadnja 24 sata, dakle toh 10'' čak i nije mnogo, naprotiv još sam se dobro i držao

ali eto, nešto je presudilo, neko nezadovoljstvo

nekada sam imao taj nagon, tu strast, da se napregnem, da izvlačim iz sebe, da se dajem, da se trošim
sad nekako, trošim se do nekih 90% i kad treba izvući ono što je najteže izvući, samo mi FUĆĆĆĆ nešto probuši taj balončić volje i on se izduva
realno, jeste puno lakše sesti nego otrčati do kraja
gledam one ljude što su naišli 20 minuta posle mene, ćopaju, stenju, ali idu
zašto toliko trpe, nemam pojma
ja sve češće samo stanem, sednem, odmorim, i prošetam se do kraja
čak i na treningu
krenem na trčanje pa posle 500m uspona nastavim da pešačim
nekako mi je prijatnije

a nekada mi je bilo jedino prijatno da grabim napred
čak i kad je kamenjar 30% uspona ja "trčim" koracima od pedalj, nema hodanja
nešto se silno promenilo, neko ili nešto mi je ubilo volju
a bez volje teško da ima sporta, čak ni poštene rekreacije

postao sam luzer, ako dobro shvatam značenje te reči