ponedjeljak, 24. srpnja 2017.

reči



jutros sat trčanja
popodne dva sata na bicikli, ihaj uspona i vetra, no kad idem šabačkim putem da hranim pobacane kučiće i mačiće to se nekako nikad nije računalo kao "trening"
i naposletku dva i po sata trekinga do jednog posebnog mesta u kanjonu reke gradac, i natrag

i onda, svaki dan ti ipak obeleži ono što je bilo "naposletku"
i godinu
i život
što bi reko đole u onom čardašu:

naposletku, ti si navek znala
da sam svirac
brošić što se teško pribada
da me može oduvati
najblaži nemirac
da ću u po reči stati
da se neću osvrtati
nikada

jer sutra, danas će postati juče,
i više neće postojati, osim u sećanju,
koje se takođe ne mora podrazumevati
nemam nijednu sliku uz ovo,
jer bi svaka slika samo nepravedno oduzela snagu rečima

Nema komentara:

Objavi komentar